Лепота писане речи није у ономе који пише.Више је у ономе који чита.

Јесењи Блог
или
Мој Мали Блог

Постоји кантар који уместо теговима мери јесењим лишћем јавора,или зрелим гроздовима тамјанике,ако лишће однесу ветрови.
Постоје Људи чије додире,чак ни поглед топлог ока,не можеш премерити ни таквим прецизним кантаром.Па чак и ако цео дедин виноград од 20 ари ставиш на кантар…
Постоје дакле,Људи,чије бескраје не можеш ни наслутути,па чак и ако сребрним концем развлачиш од звезде до звезде,све док не нестане звезда…
Постоје Људи чије дубине не можеш замутути,па све и да босоног гацаш по плићацима и бацаш камење у ту воду…
Постоје људи који не дозивају у помоћ,постоје Људи који избегавају јата чавки…
Постоји сељанка која се у сумрак враћа из шљивика,сукње подигнуте изнад колена,пуне зрелих шљива пожега…шарени јелек се раскопчао,беле груди Сунце милује и осмехује се,иде путићем и пева за свог драгог,постоји дакле сељанка која је све то одавно пре мене сазнала…
Ако их Сусретнете чувајте их,можда је и њима нешто од нас потребно.

Реаговања на моје текстове

Au Siniša! Respect! Nije svaka tvoja priča takva, ali, čini mi se, ako bih poželeo da živim u nečijoj priči, najradije bih živeo u nekim od tvojih priča.
Zaista uživam čitajući tvoje pisanje…
Tvoj blog je vrlo interesantan i nimalo nije “ tek onako“, ima se pročitati mnogo toga lepog i zanimljivog. Poseban akcenat je cinjenica da si objavi knjigu za „malo“ društvo prijatelja…

…ко старо вино…питко и полако се увлачи у срце…

Panel 1

Блог

Притајен као јаребица у смрзнутој бразди…

Originally posted on Благомир:
… чекао сам. Беше давно. Враћајући се из школе,држећи деку за руку док је северац језиво завијао за малене дечије ушиће,пронашли смо у снегу скоро смрзнуту птицу. Дека ме је питао хоћеш ли малог новог друга,видиш да се смрзла у снегу чекајући те. Поскочио сам колико сам могао од среће,дека ми је…

Panel 2

Аутори

И постоји један Божански језик.Саткан од шуштања лишћа,поја птица и жуборења таласа.Има мирисе Божански језик и боју.Бог тим језиком на молбу свакога молитвени одговор даје…Анастазија-Владимир Мегре

Ако кажу ти да си их увредио,сигурно да јеси,не буни се,они се тако осећају…извини се,немој да одговараш истим речима.
Ако ти кажу да си их повредио,сигурно се тако осећају,не буни се,не љути се…извини се.
Ако кажу да те се стиде,да се стиде што те познају,сигурно да се тако стварно осећају,не буни се дакле…помери се.
Ако ти кажу да си их слагао,јеси сигурно да јеси,анђео ниси јер анђели су на Небу а људи на земљи.
Ако кажу да нешто дугујеш,вероватно да су у праву..покушај да вратиш дуг.
Ако ти кажу да си нечовек,сигурно је да тако стварно мисле…сагни главу и удаљи се.
Ако ти кажу да си им само лоше и зло донео…сигурно да је тако.Опет сагни главу извини се што бољи ниси и …помери се.
Ако ти кажу да си кукољ у њиховом житу,исто сагни главу стидљиво и иди без окретања.
Ако ти кажу да ништа паметно ниси у животу урадио и саградио,у праву су.
Ако те питају чиме се поносиш,реци – ничим и сагни главу поново.
Извини се свима што постојиш…и крени у борбу за душу своју,до себе ћеш најлакше доћи пажљиво слушајући друге…
На подсмех одговори осмехом,тешко је али пробај.
Јер само се туђим очима виде наши недостаци,нашим очима је то мало теже.
Зато буди ученик,не учи друге јер немаш чему да их научиш.Огради се тишином,држи на длану кап росе,посматрај заласке,помириши цветак крај кога пролазиш…уради нешто за себе,уради нешто и за друге,не морају да те вoлe,да те храбре,да ти захвале,да те уче да поново летиш…не морају…

Постоји овде још неко…

Песник,писац,луталица,човек који се не плаши својих туга.Господин коме је и овак свет добар,ништа он не жели да мења. „Постоји време у животу када помислиш,да ли сам требао другим путем…али касно је јер на оба пута на крају увек пронађеш исто,па ма како било тешко. Да ли кроз учења разна,или лутања бесконачна,кроз грешке или безгрешност,кроз уметност или молитву…да ли кроз људе који се опет појављују у животу,када дође за то време…недокучиво ми је све то још увек.Све што створим,покушавам да створим трагајући за оним што крије се у дубини Душе. Безброј искрица може још увек стати у моје срце,свака искрица која засветли из таквих сусрета мени значи.“

Село Извор је један пројекат за који на жалост немам пуно времена,свратите,погледајте…

Још један пројекат на коме се учим и вежбам

За мене прича није само писање,већ живот. Радовање са ликовима,умирање,поглед ка небу…прилика да поправим себе. На крају када осетим да немам више шта да кажем утишиним се,одболујем..и тако.

Panel 3

Садржај

Шта можете пронаћи на овом блогу ?

Шетајући овим блогом … може вас изненадити нешто занимљиво

Фотографију сам сасвим случајно заволео.Окупан јутарњом росом,привукукао ме је један пупољак румене насмејане руже.И био сам задовољан како ми је ружа позирала,онако отмено,као за портрет.И од тада трагам за лепотом око мене.Све ређе додуше фотографишем,све чешће слике чувам у души.

Као дечак сам гледао како дека пише пером умоченим у мастило…и заволео.После се прешло на писаће машине,али и данас прво записујем све на папиру,па после прекуцкам…пишем,о свачему,разговарам са собом,па испадне свашта из тога

Попут бисера са покидане огрлице,који неприметно клизну низ кожу,без буке и галаме,одскакућу мало по поду,пре него заувек нестану,нестану и људи из наших живота.Можда некада,можда никада и не приметиш да их нема а тако су ти лепо стајали,али без бриге постоји замена,али циркони ипак само личе.Да би се добио бисер мора се шкољка повредити и око обичног зрнцета песка израсте предиван бисер,можда је у том повређивању сва његова лепота.

Миловановић Синиша – Бакасеновић

Panel 4

Чежња за…

За неким мирним сновима

За неким буђењима које сам пропустио

За неким друмовима по којима ишао нисам

За неким сликама које нисам осликао…

За неким песмама које нисам одсвирао…

За неким Људима које сам сакрио у заборав….

За неким бисерима залуд пред мене баченим,нисам их покупио….

За неким тишинама које нисам разумео…

За неким неиспијем чашама вина до дна…

За неким тугама које поправио нисам…

За неким сећањима…

За неким лепотама којима нисам био достојан…

За неким лишћем јесењим по коме нисам газио…

За неким грешкама које поправио нисам…

За добротом на коју сам заборавио…

За осмесима којих се не сећам више…

За некима који су ме чакали,а ја дошао нисам…

За неким сузама за које сам грешком мислио да су тек само кише пролећне…

За пар строфа заборављене песме о поваљаним белим радама испод бакине трешње…

За..е,то вам нећу рећи !!!