Пазите добро, ако одаберете погрешна врата за улазак можда нећете умети да изађете на време…
“ Лепота писане речи није у ономе који пише. Више је у ономе који чита „
Мој мали блог
Постоји кантар који уместо теговима мери јесењим лишћем јавора, или зрелим гроздовима тамјанике, ако лишће однесу ветрови.
Постоје Људи чије додире, чак ни поглед топлог ока, не можеш премерити ни таквим прецизним кантаром. Па чак и ако цео дедин виноград од 20 ари ставиш на кантар…
Постоје дакле, Људи, чије бескраје не можеш ни наслутити, па чак и ако сребрним концем развлачиш од звезде до звезде, све док не нестане звезда…
Постоје Људи чије дубине не можеш замутити, па све и да босоног гацаш по плићацима и бацаш камење у ту воду…
Постоје људи који не дозивају у помоћ, постоје Људи који избегавају јата птица злосутница…
Постоји сељанка која се у сумрак враћа из шљивика, сукње подигнуте изнад колена, пуне зрелих шљива пожега…шарени јелек се раскопчао, беле груди Сунце милује и осмехује се. Иде путићем и пева за свог драгог, постоји дакле сељанка која је све то одавно пре мене сазнала…
Ако их сусретнете чувајте их, можда је и њима нешто од нас потребно.
Реаговања добрих људи на моје текстове
Au Siniša! Respect! Nije svaka tvoja priča takva, ali, čini mi se, ako bih poželeo da živim u nečijoj priči, najradije bih živeo u nekim od tvojih priča.
Zaista uživam čitajući tvoje pisanje…
Tvoj blog je vrlo interesantan i nimalo nije “ tek onako“, ima se pročitati mnogo toga lepog i zanimljivog. Poseban akcenat je cinjenica da si objavi knjigu za „malo“ društvo prijatelja…
