Шетајући овим блогом … може вас изненадити нешто занимљиво
Фотографију сам сасвим случајно заволео.Окупан јутарњом росом,привукукао ме је један пупољак румене насмејане руже.И био сам задовољан како ми је ружа позирала,онако отмено,као за портрет.И од тада трагам за лепотом око мене.Све ређе додуше фотографишем,све чешће слике чувам у души.
Као дечак сам гледао како дека пише пером умоченим у мастило…и заволео.После се прешло на писаће машине,али и данас прво записујем све на папиру,па после прекуцкам…пишем,о свачему,разговарам са собом,па испадне свашта из тога
Попут бисера са покидане огрлице,који неприметно клизну низ кожу,без буке и галаме,одскакућу мало по поду,пре него заувек нестану,нестану и људи из наших живота.Можда некада,можда никада и не приметиш да их нема а тако су ти лепо стајали,али без бриге постоји замена,али циркони ипак само личе.Да би се добио бисер мора се шкољка повредити и око обичног зрнцета песка израсте предиван бисер,можда је у том повређивању сва његова лепота.
Миловановић Синиша – Бакасеновић
