Како се змај Јоца напио кајсијеваче,па у знак одмазде не примећујући разлику,уместо да посече праске и шевтелије,поломио једнога јутра све трешње по селу…

Понадали сте се,ха...е па ништа од тога.Знам да већина овде на вордпресу нити чита,нити обраћа пажњу на друге.Кликће се на звездице тек реда ради.Неко ти лупи осам звездица за минут,е ма нема везе,уживајте...Мучи ме нешто друго,за шта ми треба ваша помоћ,ако прочитате ово наравно. Елем.да ли због моје ћирилице или чега већ не знам,примећујем да … Continue reading Како се змај Јоца напио кајсијеваче,па у знак одмазде не примећујући разлику,уместо да посече праске и шевтелије,поломио једнога јутра све трешње по селу…

Advertisements

Србско срце Јоханово

Једноме немцу је пресађено срце србина са Косова.Срце које је извађено том србину у жутој кући продато је за велике паре том немцу који је био на умору јер му је срце било јако слабо. Немац није знао одакле је срце дошло,ни ко је тај човек чије је срце добио.Њему су почеле да се и … Continue reading Србско срце Јоханово

Ићи против нечега није спорно,али зашто се иде то је спорно…

…да ли је то борба против власти,или борба против политике…да ли постоји критика,а ако не - зашто не постоји,и да ли нам у свему томе промиче нешто врло битно !!! https://www.youtube.com/watch?v=Z-yMdjADX-U

О томе како смо на неких петнаестак минута постали Људолики,и о томе како смо се опет брзо вратили у првобитно,природно стање…

Дуго сам погрешно размишљао о људима.Неки људи није да не могу да виде ишта вредно у другима,већ не желе. Једноставно је тако,и то је тешко променљиво. Најтужније је што сами бирамо свој пут.А на том путу можемо бити срећни а срећа је у давању, ми смо одлучили другачије.И ја ту ништа не могу,нити ико може … Continue reading О томе како смо на неких петнаестак минута постали Људолики,и о томе како смо се опет брзо вратили у првобитно,природно стање…

Увек постоји неко ко те чека на крају пута

Знам да ћу у животу срести само пар особа које ће у мени видети нешто лепо или вредно,али то није разлог да се на ове друге љутим,већ да ових неколико чувам као ретко лепо цвеће… Овај дунђер који нас је саставио овако вероватно је био посебно шеретски расположен дотичног дана када му је наишла инспирација.Збирка … Continue reading Увек постоји неко ко те чека на крају пута

Ко је крив или Постоје људи лепши од најлепшег цвећа

Једноставно мораш да чујеш овакав разовор,који је био прегласан за овако мирно место.Све и да не желиш да обраћаш пажњу на околину,нешто те привуче,није то прислушкивање.Само не знам како бих то назвао... -Није те срамота да ми тако кажеш,не можеш више да ме издржаваш? Зашто ми лепо не кажеш да нећеш.А запамтићеш ти мене,запамтићеш ме … Continue reading Ко је крив или Постоје људи лепши од најлепшег цвећа

Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

...само своју никако није успео да поправи. Немам ја вама ништа лепо испричати о себи.Нешто што ће вам се чинити занимљивим и пикантним - е тога имам и на претек. Али лепог немам ништа. Нешто о чему ћете дуго размишљати после читања текста немам,или нешто што ће вас навести да размишљате о свом животу немам … Continue reading Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

Писмо

“Супротно од Љубави није мржња,него равнодушност“ “Шта ме чека ове године ? Хм...па...бићу срећан и задовољан.Имаћу здравља,среће и пара колико ми треба.Видећу Париз,Пирамиде и Црвени Трг. Сви ће ме волети онолико колико вредим,поштовати колико то заслужујем. Плата ће ми бити четири пута већа. Купићу стан,ауто,ићи ћу на летовање,зимовање... И oнда ћу се пробудити 😦 “ … Continue reading Писмо

Знаш,када си ми далеко,увек те пронађем у пољима сунцокрета…

Прво су су се отшкринула врата полагано,па су ушетали сунцокрети,велики букет покраден негде успут,па тек онда човек кога воли.Зато га је и волела,јер није престајао да јој мами осмехе и у најуморнијим тренуцима.Свако други би се уморан скљокао на лежај да је возио оволико,али он увек нађе инспирацију за њене црне очи.Била је чудно повезана … Continue reading Знаш,када си ми далеко,увек те пронађем у пољима сунцокрета…

Никада ти нећу рећи да те волим…

Никада ти нећу рећи да те волим...или...одлазе и они који воле малецка Хвала ти што си једно сиромашно детињство направила лепим.Хвала за све сумраке обојене твојим очима.Хвала за све упаљене свећице за мене,за све неизговорене и изговорене молитве.Хвала ти што си ме васкрсавала увек наново,увек из почетка.Хвала ти што си ми послала Сунце да ме … Continue reading Никада ти нећу рећи да те волим…

Свеједноћа

Ех,када би човек знао да га нечији поглед милује последњи пут.Када би знао да га више нечија душа неће грлити кришом,чак и када ни сам не примећује...ех када би знао.А не зна.Не жели да зна.Да ли би ишта променио у својим мислима или жељама тада,када би све то знао.Искрено сумњам. " Шта је оно што … Continue reading Свеједноћа

Монодрама Тако је говорио Николај у извођењу Петра Божовића

Монодрама о раду владике Николаја Велимировића, “Тако је говорио Николај”, у режији Ненада Илића, премијерно је изведена у “Звездара” театру 15. 06 .2006. Лик Николаја Велимировића, којег је Српска Православна Црква 24 маја 2003. године канонизовала за свеца и од тада га слави као светог Николаја Жичког , колосално тумачи Петар Божовић. Представа, која се … Continue reading Монодрама Тако је говорио Николај у извођењу Петра Божовића