Тугомир и Андреа

Заспао је врло брзо.Сео је на прво седише у полупразном аутобусу,поразговарао мало са возачем,ставио слушалице и сан му је брзо дошао. -Синко,колико кошта тај твој сан,насмејао се возач нестрпљиво сачекавши да се пробуди ? Полако се пробудио,погледао око себе,аутобус је стајао,возач је стајао крај њега и посматрао га,остали путници су дремали. Напољу се Сунце већ … Прочитајте више Тугомир и Андреа

Тугомир И Иконија

Започео сам ову причу пре више година,но нисам јој био дорастао очигледно. Склонио је у страну,заборавио је скоро,срећом па није она мене. Није дозволила да остане само још једна неиспричана прича,нешто што ће ме будити у пола ноћи “еј дечко,сећаш ли ме се”. Дани су пролазили,све сам ређе мислио на њу,а онда се деси нешто … Прочитајте више Тугомир И Иконија

Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

И сви су били лепи вечерас.Сви су били и задовољни. Посао је завршен на време. Власница фирме је са задовољством,у знак захвалности и поштовања,позвала колектив на вечеру. Испод терасе ресторана тече река.Чинило се без икаквог смисла су окачене на све стране саксије са цвећем. Смисао се може лако пронаћи у свему,ако трагаш.ако не онда нека … Прочитајте више Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

“Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

После безброј промашених покушаја коначо ћу ти помоћи,мада помоћ ниси ни тражила,искрено. Време је веруј ми. Како ћеш сазнати истину о мени ако не погледаш у мене. Ја сам сваку даљину могао да прелетим,само читајући предоброг Мику. Ништа нисам заборавио. То што ти мислиш тако,погрешно је. Само сам ћутао. А ти,када си кренула у неке … Прочитајте више “Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Звиждуцкао је неку веселу песмицу. Kорак по корак,корак га само дели…зато није ни журио превише. Један светионик је горео ноћас,можда за њега,а можда и не. Но то и није важно превише. Добро је док се тражимо не ваља када се пронађемо - јер можда се не препознамо. А можда није требао овако неочекивано да се … Прочитајте више Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Један мост у магли са каменим човецима му се полако губио чак и из снова. Уморно су изгледали ови камени човеци. Целе зима растерују јутарњу маглу да би људи безбедно прошли тих 650 корака и несвесни да камени човеци постоје. Био је месец Лежитрава,руке им је већ скоро било немогуће покренути,но зато су својим дахом … Прочитајте више Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

Некада ти се чинило да из очију бацам пламене мачеве на тебе који ће те одмах спржити само ако подигнеш те лепе окице према мени. Да ме сада погледаш питала би се зашто овај човек дрхи предамном. А дрхтао је одувек.Од страха пред тобом дрхатао није,то да знаш.Знам да ме никад нећеш ни питати зашто.јер … Прочитајте више Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

О томе како смо на неких петнаестак минута постали Људолики,и о томе како смо се опет брзо вратили у првобитно,природно стање…

Дуго сам погрешно размишљао о људима.Неки људи није да не могу да виде ишта вредно у другима,већ не желе. Једноставно је тако,и то је тешко променљиво. Најтужније је што сами бирамо свој пут.А на том путу можемо бити срећни а срећа је у давању, ми смо одлучили другачије.И ја ту ништа не могу,нити ико може … Прочитајте више О томе како смо на неких петнаестак минута постали Људолики,и о томе како смо се опет брзо вратили у првобитно,природно стање…

Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

...само своју никако није успео да поправи. Немам ја вама ништа лепо испричати о себи.Нешто што ће вам се чинити занимљивим и пикантним - е тога имам и на претек. Али лепог немам ништа. Нешто о чему ћете дуго размишљати после читања текста немам,или нешто што ће вас навести да размишљате о свом животу немам … Прочитајте више Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

Од тишине зависан

Дође дан када мораш да кренеш у рат ,у борби за душу своју.Одвојити мораш жито од кукоља,разделити свима све оно што мисле да је њихово,да им припада….Ратници су некада у бој кретали у најлепшем оделу,окупани,намирисани…тако и ти,јер када једном схватиш шта те растужује,онда је лако,када праву вредност нечему схватиш,онда ти само испадне из руку...али ти … Прочитајте више Од тишине зависан

Једном си ме питала који то цвет гајим у срцу

Превише често су нас у неким непроспаваним јутрима,када се кап нечега скрије испод трепавица,остављали саме..

Врелог чела од заковитланих мисли,загледан у даљину,без стида,без страха идем ja…

Постоје планине као да су издрасле из утробе планете само због мене.Нису то ни највиши врхови нити најлепши.Ни најстрмије стазе,можда нема јаких ветрова,гомиле снега.Можда нема ни љутих звери,а можда и има...баш зато што је само моја...постоје и мочваре...хладне магловите,ветрови воде у непроход… Зар сам ово сам створио,или ми је неко помагао,питао се Радомир.Зар сам на … Прочитајте више Врелог чела од заковитланих мисли,загледан у даљину,без стида,без страха идем ja…