Постоје предели за које нико други не зна осим њих двоје које су измаштали свако са своје стране…

То што идеш,добро је... -Шта мислиш да ли некоме са стране изгледамо као странци ? А онда је осетио њене прстиће међу својима… немој данас та тешка питања,помислио сам успоравајући корак. Није ми требао још један растанак. Размотавао сам све снове своје као свитак старог папируса покушавајући да те пронађем сакоро свих мојих јесени. Мислио … Прочитајте више Постоје предели за које нико други не зна осим њих двоје које су измаштали свако са своје стране…

Све те златне јесени у којим сам трагао за тобом…ни близу ти нису…

То што идеш...добро је... На литургију никада не дођеш исти. Као када узмеш књигу неког великог писца. Достојевског што да не. Увек ћеш препознати нешто ново у ономе што нам је писац хтео представити. Овога јутра био сам као изгубљен дечак у шуми међу овим људима. На оваквим местима човек је ту да би упознао … Прочитајте више Све те златне јесени у којим сам трагао за тобом…ни близу ти нису…

Одлична,пропуштена прилика за један предиван јесењи портрет…

То што идеш...добро је... Сви смо за све криви каже старац Зосима из Карамазових. Човек се роди као планински поток. Обасјан Сунцем, прекривен песмом птица…обале су људи који срећемо на том путу. Из тих обала често сипају своје смеће по нама. Ретко прођемо кроз обалу обраслу пољским цвећем или добијемо пријатну хладовину…али постоји друга вода … Прочитајте више Одлична,пропуштена прилика за један предиван јесењи портрет…

Мени никада ниси измишљао приче…

И када стојите пред излогом посластичарнице ви видите само део онога што се налази унутра,ретко чак не и најлепше. Ако уђете, а често то и не урадимо, имате прилику да видите сву лепоту. Тако је и са људима. Као што су драгуљи скривени дубоко под планином тако су највредније врлине дубоко скривене у човеку. Залуд … Прочитајте више Мени никада ниси измишљао приче…

…јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Ситуација је таква била и да сам написао Ану Карењину теби се не би свидело.Видиш ти то Бела Радо. Ти си више као јесен,увек се вратиш још лепша и слађа,донесеш још лепше и новије инспирације…ко уме да ти се радује. Ја сам ти више као дрво,накалемљено на неком складу између две њиве. Ни тамо ни … Прочитајте више …јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Пар речи о срцу.

Некада...пре много година срце сам качио на удицу и спуштао га у хладну воду језера. Ту одмах испод шумице,да га сакријем док прође јесен. Ал’ видиш неко је ту бацао нешто друго...На врху једног огромног храста се једном закачио облачак и никако да се ишчупа. Е свако ко прође испод њега нешто му се у … Прочитајте више Пар речи о срцу.

То што идеш…добро је.

...У једном далеком граду привукао нас је излог локала у коме нисмо ни видели чак шта се налази унутра. Књижара,ресторан или нека продавница било нам је свеједно.Хтели смо само свратити да се угрејемо мало, јер напољу је нека хладна октобарска киша падала. Ни сам не знам зашто смо прво погледали унутра. Видео сам руке кроз … Прочитајте више То што идеш…добро је.

Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…

Марина и Дамњан су упознали скоро све моје пријатеље које могу овде да сретну. Седеле су једне вечери испод Соњине вињаге. Реч по реч,пошто јој стомачић расте,дошле су до идеје да направи поклон за девојчицу. Коме је прво пало на ум да јој остави књигу у којој ће бити исписан мамим живот,и мамина борба - … Прочитајте више Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…

Нечија – последња

Као радосни врапчићи дечица у сокаку се растрче и почну весело да цвркућу чим је виде. Једино деца и примећују чуда у свету кроз који босоноги трче. Приметили су да неки чудни лептири - наранџасто бели предходе њеном доласку. Виђала су их деца около како се изненада разлете и схватили су имали неке везе са … Прочитајте више Нечија – последња

Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Један мост у магли са каменим човецима му се полако губио чак и из снова. Уморно су изгледали ови камени човеци. Целе зима растерују јутарњу маглу да би људи безбедно прошли тих 650 корака и несвесни да камени човеци постоје. Био је месец Лежитрава,руке им је већ скоро било немогуће покренути,но зато су својим дахом … Прочитајте више Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Увек постоји неко ко те чека на крају пута

Знам да ћу у животу срести само пар особа које ће у мени видети нешто лепо или вредно,али то није разлог да се на ове друге љутим,већ да ових неколико чувам као ретко лепо цвеће… Овај дунђер који нас је саставио овако вероватно је био посебно шеретски расположен дотичног дана када му је наишла инспирација.Збирка … Прочитајте више Увек постоји неко ко те чека на крају пута

Како се генерација шесдесетих храбро,голорука,супроставила генерацији деведесетих без значајних губитака…

Неке никада завршене приче Ове године ми је рођендан каснио месец дана,из оправданих разлога. Неке стазе сам морао да утабам босим ногама сам.Сам без игде икога,стазе трновите,тешке.Без месечине,без фењера,без малених свитаца око главе,кроз тренутке када засмета и шум крила анђела око главе на жалост. Али примете неки људи,по начину на који вучеш графитну оловку по … Прочитајте више Како се генерација шесдесетих храбро,голорука,супроставила генерацији деведесетих без значајних губитака…