Тугомир и Андреа

Заспао је врло брзо.Сео је на прво седише у полупразном аутобусу,поразговарао мало са возачем,ставио слушалице и сан му је брзо дошао. -Синко,колико кошта тај твој сан,насмејао се возач нестрпљиво сачекавши да се пробуди ? Полако се пробудио,погледао око себе,аутобус је стајао,возач је стајао крај њега и посматрао га,остали путници су дремали. Напољу се Сунце већ … Прочитајте више Тугомир и Андреа

Тугомир И Иконија

Започео сам ову причу пре више година,но нисам јој био дорастао очигледно. Склонио је у страну,заборавио је скоро,срећом па није она мене. Није дозволила да остане само још једна неиспричана прича,нешто што ће ме будити у пола ноћи “еј дечко,сећаш ли ме се”. Дани су пролазили,све сам ређе мислио на њу,а онда се деси нешто … Прочитајте више Тугомир И Иконија

Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

И сви су били лепи вечерас.Сви су били и задовољни. Посао је завршен на време. Власница фирме је са задовољством,у знак захвалности и поштовања,позвала колектив на вечеру. Испод терасе ресторана тече река.Чинило се без икаквог смисла су окачене на све стране саксије са цвећем. Смисао се може лако пронаћи у свему,ако трагаш.ако не онда нека … Прочитајте више Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

“Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

После безброј промашених покушаја коначо ћу ти помоћи,мада помоћ ниси ни тражила,искрено. Време је веруј ми. Како ћеш сазнати истину о мени ако не погледаш у мене. Ја сам сваку даљину могао да прелетим,само читајући предоброг Мику. Ништа нисам заборавио. То што ти мислиш тако,погрешно је. Само сам ћутао. А ти,када си кренула у неке … Прочитајте више “Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Звиждуцкао је неку веселу песмицу. Kорак по корак,корак га само дели…зато није ни журио превише. Један светионик је горео ноћас,можда за њега,а можда и не. Но то и није важно превише. Добро је док се тражимо не ваља када се пронађемо - јер можда се не препознамо. А можда није требао овако неочекивано да се … Прочитајте више Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Није ми познато да ли ветар више воли да лута кроз шуму борових иглица или око неког малог јата бреза а немам кога ни да приупитам. ..

Покушаћу да напишем нешто што ће стати у само три реченице,три пасуса или три строфе. И знам да ми успети неће. Неке речи само ти разумеш. Неке речи су за једноставне туге добре,за оне једноставније животне ране. За мене који се борим са својом беспомоћношћу баш и нису. Код мене је нешто наопако кренуло. Што … Прочитајте више Није ми познато да ли ветар више воли да лута кроз шуму борових иглица или око неког малог јата бреза а немам кога ни да приупитам. ..

Нечија – последња

Као радосни врапчићи дечица у сокаку се растрче и почну весело да цвркућу чим је виде. Једино деца и примећују чуда у свету кроз који босоноги трче. Приметили су да неки чудни лептири - наранџасто бели предходе њеном доласку. Виђала су их деца около како се изненада разлете и схватили су имали неке везе са … Прочитајте више Нечија – последња

Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Један мост у магли са каменим човецима му се полако губио чак и из снова. Уморно су изгледали ови камени човеци. Целе зима растерују јутарњу маглу да би људи безбедно прошли тих 650 корака и несвесни да камени човеци постоје. Био је месец Лежитрава,руке им је већ скоро било немогуће покренути,но зато су својим дахом … Прочитајте више Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

Некада ти се чинило да из очију бацам пламене мачеве на тебе који ће те одмах спржити само ако подигнеш те лепе окице према мени. Да ме сада погледаш питала би се зашто овај човек дрхи предамном. А дрхтао је одувек.Од страха пред тобом дрхатао није,то да знаш.Знам да ме никад нећеш ни питати зашто.јер … Прочитајте више Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

О томе како смо на неких петнаестак минута постали Људолики,и о томе како смо се опет брзо вратили у првобитно,природно стање…

Дуго сам погрешно размишљао о људима.Неки људи није да не могу да виде ишта вредно у другима,већ не желе. Једноставно је тако,и то је тешко променљиво. Најтужније је што сами бирамо свој пут.А на том путу можемо бити срећни а срећа је у давању, ми смо одлучили другачије.И ја ту ништа не могу,нити ико може … Прочитајте више О томе како смо на неких петнаестак минута постали Људолики,и о томе како смо се опет брзо вратили у првобитно,природно стање…

Увек постоји неко ко те чека на крају пута

Знам да ћу у животу срести само пар особа које ће у мени видети нешто лепо или вредно,али то није разлог да се на ове друге љутим,већ да ових неколико чувам као ретко лепо цвеће… Овај дунђер који нас је саставио овако вероватно је био посебно шеретски расположен дотичног дана када му је наишла инспирација.Збирка … Прочитајте више Увек постоји неко ко те чека на крају пута

Ко је крив или Постоје људи лепши од најлепшег цвећа

Једноставно мораш да чујеш овакав разовор,који је био прегласан за овако мирно место.Све и да не желиш да обраћаш пажњу на околину,нешто те привуче,није то прислушкивање.Само не знам како бих то назвао... -Није те срамота да ми тако кажеш,не можеш више да ме издржаваш? Зашто ми лепо не кажеш да нећеш.А запамтићеш ти мене,запамтићеш ме … Прочитајте више Ко је крив или Постоје људи лепши од најлепшег цвећа