…јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Ситуација је таква била и да сам написао Ану Карењину теби се не би свидело.Видиш ти то Бела Радо. Ти си више као јесен,увек се вратиш још лепша и слађа,донесеш још лепше и новије инспирације…ко уме да ти се радује. Ја сам ти више као дрво,накалемљено на неком складу између две њиве. Ни тамо ни … Прочитајте више …јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Притајен као јаребица у смрзнутој бразди…

Благомир

… чекао
сам. Беше давно. Враћајући се из
школе,држећи деку за руку док је северац
језиво завијао за малене дечије
ушиће,пронашли смо у снегу скоро смрзнуту
птицу. Дека ме је питао хоћеш ли малог
новог друга,видиш да се смрзла у снегу
чекајући те. Поскочио сам колико сам
могао од среће,дека ми је птицу ставио
у вунене рукавице и кренусмо кући. Малено
срце птице је куцало све јаче. Можда
огрејано рукавицама а можда мојим
срећним осмехом.

Чували
смо је до пролећа. Долазили су стално
кући неки одрасли,намргођени људи и
говорили ми да је пустим,шта ће ми птица
у соби. Дечачки сам намрзао људе који
имају савет за свакога. И
деле несебично. Касније
је мржња прешла у сумњу
према таквима. И
то могу тешко променити код себе,а и
зашто бих мењао када размислим.

Птица
ме је научила да се радујем растанцима,да
ме не боле. То ми је
користило безброј пута у животу…

View original post 1.106 more words

Запис пети

Благомир

Овако
чупав не чуди ме што госпођи нисам уливао
поверење. Изашла је пре мене из градског
аутобуса са повећом торбом у нејаким
рукама.Ред је помоћи,зар не ? Поглед
којим је процењивала ми беше непријатан
искрено. Тек када јој дадох моју торбицу
да понесе у замену за њену торбу,коначно
ми се насмешила.

Каже
не живи овде,већ у далекој земљи кенгура.
Тамо више нико ни на кога не обраћа
пажњу. За осми март или рођендан не памти
када је добила честитку. А овде сваки
други човек кога сретне је пропусти у
реду у маркету,привуче столицу,помогне.
Одвикла се,само и извињава се на понашању.
Срећна је каже што се још увек нисмо
*американизовали*…пријатно беше слушати
нешто похвално и о нашем народу.

Сестрић
мој отишао је на пар дана до земље храбрих
Викинга да обиђе своју сестру и два
малене клинцезе. На аеродрому,при
повратку, пришла му је госпођа,питала
да ли може да му се придружи…

View original post 174 more words

“Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

После безброј промашених покушаја коначо ћу ти помоћи,мада помоћ ниси ни тражила,искрено. Време је веруј ми. Како ћеш сазнати истину о мени ако не погледаш у мене. Ја сам сваку даљину могао да прелетим,само читајући предоброг Мику. Ништа нисам заборавио. То што ти мислиш тако,погрешно је. Само сам ћутао. А ти,када си кренула у неке … Прочитајте више “Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

Нечија – последња

Као радосни врапчићи дечица у сокаку се растрче и почну весело да цвркућу чим је виде. Једино деца и примећују чуда у свету кроз који босоноги трче. Приметили су да неки чудни лептири - наранџасто бели предходе њеном доласку. Виђала су их деца около како се изненада разлете и схватили су имали неке везе са … Прочитајте више Нечија – последња

Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Један мост у магли са каменим човецима му се полако губио чак и из снова. Уморно су изгледали ови камени човеци. Целе зима растерују јутарњу маглу да би људи безбедно прошли тих 650 корака и несвесни да камени човеци постоје. Био је месец Лежитрава,руке им је већ скоро било немогуће покренути,но зато су својим дахом … Прочитајте више Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

Некада ти се чинило да из очију бацам пламене мачеве на тебе који ће те одмах спржити само ако подигнеш те лепе окице према мени. Да ме сада погледаш питала би се зашто овај човек дрхи предамном. А дрхтао је одувек.Од страха пред тобом дрхатао није,то да знаш.Знам да ме никад нећеш ни питати зашто.јер … Прочитајте више Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

...само своју никако није успео да поправи. Немам ја вама ништа лепо испричати о себи.Нешто што ће вам се чинити занимљивим и пикантним - е тога имам и на претек. Али лепог немам ништа. Нешто о чему ћете дуго размишљати после читања текста немам,или нешто што ће вас навести да размишљате о свом животу немам … Прочитајте више Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

Писмо

“Супротно од Љубави није мржња,него равнодушност“ “Шта ме чека ове године ? Хм...па...бићу срећан и задовољан.Имаћу здравља,среће и пара колико ми треба.Видећу Париз,Пирамиде и Црвени Трг. Сви ће ме волети онолико колико вредим,поштовати колико то заслужујем. Плата ће ми бити четири пута већа. Купићу стан,ауто,ићи ћу на летовање,зимовање... И oнда ћу се пробудити 😦 “ … Прочитајте више Писмо

Чувар снова

Отворио је очи полако,Мрак је био у соби,и нешто га је пробудило. Заспао је са књигом у руци,наочаре су му пале на стомак. Полагано је гледао око себе. Чудан сан је снивао. Требало му је време да се привикне на мрак у соби. Ватрица у пећи је пуцкетала још увек,што значи да није предуго дремао. … Прочитајте више Чувар снова