Нечија – последња

Као радосни врапчићи дечица у сокаку се растрче и почну весело да цвркућу чим је виде. Једино деца и примећују чуда у свету кроз који босоноги трче. Приметили су да неки чудни лептири - наранџасто бели предходе њеном доласку. Виђала су их деца около како се изненада разлете и схватили су имали неке везе са … Прочитајте више Нечија – последња

“ЧУДНО ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ЉУДИ ЗАЈЕДНО…А НЕ ВОЛЕ СЕ. ЈОШ ЧУДНИЈЕ ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ОНИХ ШТО  НИСУ ЗАЈЕДНО…А ВОЛЕ СЕ“

текст из 2016-е Откини ми једно перце из крила Ждрала,баци га доле,ако га то неће болети,да знам да си добро брате мој.Већ је стигао април,и трешња само што није почела да цвета.Ово је најлепша улица у граду.Засадили су неки добри људи,шљиве,кајсије,трешње,цвеће…покрај пута.Све се то расцвета скоро у исто време,у априлу,уосталом у априлу се све и пролепша.Помислио … Прочитајте више “ЧУДНО ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ЉУДИ ЗАЈЕДНО…А НЕ ВОЛЕ СЕ. ЈОШ ЧУДНИЈЕ ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ОНИХ ШТО  НИСУ ЗАЈЕДНО…А ВОЛЕ СЕ“

Бака о љубави Или опет и ја о Љубави…

(А о чему би другом и писао ) Један од заборављених текстова Бакица је седела мирно ,тихо у бусу,скоро као да не жели да је нико и не примети. Он,локални даса,у сличним годинама,касне седамдесете или ране осамдесете их већ стигле изгледа. -Слободно,питао је? Погледала га незаинтересовано,што му није баш пријало. -Јесте,изволите Охо,помислио је ваљда - … Прочитајте више Бака о љубави Или опет и ја о Љубави…