Тугомир И Иконија

Започео сам ову причу пре више година,но нисам јој био дорастао очигледно. Склонио је у страну,заборавио је скоро,срећом па није она мене. Није дозволила да остане само још једна неиспричана прича,нешто што ће ме будити у пола ноћи “еј дечко,сећаш ли ме се”. Дани су пролазили,све сам ређе мислио на њу,а онда се деси нешто … Прочитајте више Тугомир И Иконија

Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

И сви су били лепи вечерас.Сви су били и задовољни. Посао је завршен на време. Власница фирме је са задовољством,у знак захвалности и поштовања,позвала колектив на вечеру. Испод терасе ресторана тече река.Чинило се без икаквог смисла су окачене на све стране саксије са цвећем. Смисао се може лако пронаћи у свему,ако трагаш.ако не онда нека … Прочитајте више Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

“Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

После безброј промашених покушаја коначо ћу ти помоћи,мада помоћ ниси ни тражила,искрено. Време је веруј ми. Како ћеш сазнати истину о мени ако не погледаш у мене. Ја сам сваку даљину могао да прелетим,само читајући предоброг Мику. Ништа нисам заборавио. То што ти мислиш тако,погрешно је. Само сам ћутао. А ти,када си кренула у неке … Прочитајте више “Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Звиждуцкао је неку веселу песмицу. Kорак по корак,корак га само дели…зато није ни журио превише. Један светионик је горео ноћас,можда за њега,а можда и не. Но то и није важно превише. Добро је док се тражимо не ваља када се пронађемо - јер можда се не препознамо. А можда није требао овако неочекивано да се … Прочитајте више Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Чежња за…

За неким мирним сновима За неким буђењима које сам пропустио За неким друмовима по којима ишао нисам За неким сликама које нисам осликао… За неким песмама које нисам одсвирао… За неким песмама које нисам одсвирао… За неким бисерима залуд пред мене баченим,нисам их покупио…. За неким тишинама које нисам разумео… За неким неиспијем чашама вина … Прочитајте више Чежња за…

Није ми познато да ли ветар више воли да лута кроз шуму борових иглица или око неког малог јата бреза а немам кога ни да приупитам. ..

Покушаћу да напишем нешто што ће стати у само три реченице,три пасуса или три строфе. И знам да ми успети неће. Неке речи само ти разумеш. Неке речи су за једноставне туге добре,за оне једноставније животне ране. За мене који се борим са својом беспомоћношћу баш и нису. Код мене је нешто наопако кренуло. Што … Прочитајте више Није ми познато да ли ветар више воли да лута кроз шуму борових иглица или око неког малог јата бреза а немам кога ни да приупитам. ..

Нечија – последња

Као радосни врапчићи дечица у сокаку се растрче и почну весело да цвркућу чим је виде. Једино деца и примећују чуда у свету кроз који босоноги трче. Приметили су да неки чудни лептири - наранџасто бели предходе њеном доласку. Виђала су их деца около како се изненада разлете и схватили су имали неке везе са … Прочитајте више Нечија – последња

“ЧУДНО ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ЉУДИ ЗАЈЕДНО…А НЕ ВОЛЕ СЕ. ЈОШ ЧУДНИЈЕ ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ОНИХ ШТО  НИСУ ЗАЈЕДНО…А ВОЛЕ СЕ“

текст из 2016-е Откини ми једно перце из крила Ждрала,баци га доле,ако га то неће болети,да знам да си добро брате мој.Већ је стигао април,и трешња само што није почела да цвета.Ово је најлепша улица у граду.Засадили су неки добри људи,шљиве,кајсије,трешње,цвеће…покрај пута.Све се то расцвета скоро у исто време,у априлу,уосталом у априлу се све и пролепша.Помислио … Прочитајте више “ЧУДНО ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ЉУДИ ЗАЈЕДНО…А НЕ ВОЛЕ СЕ. ЈОШ ЧУДНИЈЕ ЈЕ КОЛИКО ЈЕ ОНИХ ШТО  НИСУ ЗАЈЕДНО…А ВОЛЕ СЕ“

Пријатељи,браћа,побратими,кумови…и остали са друге стране дуге.

То што често помињем један кафић у моме граду не значи баш да не излазимо отуда. Вероватно,ма засигурно је то што знамо да ћемо тамо срести некога од добрих људи. Па макар само поразговарали са конобаром поред шанка уз шољицу еспреса,свеједно ко части. То је већ Арсен у песму ставио па нећу о томе. Кажу,да … Прочитајте више Пријатељи,браћа,побратими,кумови…и остали са друге стране дуге.

Бака о љубави Или опет и ја о Љубави…

(А о чему би другом и писао ) Један од заборављених текстова Бакица је седела мирно ,тихо у бусу,скоро као да не жели да је нико и не примети. Он,локални даса,у сличним годинама,касне седамдесете или ране осамдесете их већ стигле изгледа. -Слободно,питао је? Погледала га незаинтересовано,што му није баш пријало. -Јесте,изволите Охо,помислио је ваљда - … Прочитајте више Бака о љубави Или опет и ја о Љубави…

Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Један мост у магли са каменим човецима му се полако губио чак и из снова. Уморно су изгледали ови камени човеци. Целе зима растерују јутарњу маглу да би људи безбедно прошли тих 650 корака и несвесни да камени човеци постоје. Био је месец Лежитрава,руке им је већ скоро било немогуће покренути,но зато су својим дахом … Прочитајте више Баш када помислиш уморила се ,да нема више,шта за рећи… Она склопи окице извуче четкицу у коси сакривену. Помислио би да никада коришћена није. А она је чиста због чистоте својих слика. И наслика слику још лепшу на радост нашу.

Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

Некада ти се чинило да из очију бацам пламене мачеве на тебе који ће те одмах спржити само ако подигнеш те лепе окице према мени. Да ме сада погледаш питала би се зашто овај човек дрхи предамном. А дрхтао је одувек.Од страха пред тобом дрхатао није,то да знаш.Знам да ме никад нећеш ни питати зашто.јер … Прочитајте више Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.