Happy Anniversary with WordPress.com!

You registered on WordPress.com 8 years ago.Thanks for flying with us. Keep up the good blogging. 193 блога у којима уживам ; 58 прате мене ; 117 објава- мало ли је , мени је довољно !!! Хвала свима на читању. Највећим успехом у блогерском свету сматрам што сам добио два права пријатеља , најстварнија ,најодистинска … Continue reading Happy Anniversary with WordPress.com!

Advertisements

Ако ти се деси да ти случајно паднем на памет, то није случајно – помоли се Богу за мене. Кад год ти неко дође у мисли, његова душа тражи од тебе молитву. Епископ Данило Будимски

https://www.youtube.com/watch?v=nXTtA5bKHrM

Како се генерација шесдесетих храбро,голорука,супроставила генерацији деведесетих без значајних губитака…

Неке никада завршене приче Ове године ми је рођендан каснио месец дана,из оправданих разлога. Неке стазе сам морао да утабам босим ногама сам.Сам без игде икога,стазе трновите,тешке.Без месечине,без фењера,без малених свитаца око главе,кроз тренутке када засмета и шум крила анђела око главе на жалост. Али примете неки људи,по начину на који вучеш графитну оловку по … Continue reading Како се генерација шесдесетих храбро,голорука,супроставила генерацији деведесетих без значајних губитака…

Једној жени…

Неке никада завршене приче : - Не мислите ваљда господине да ћу вам уситнити оволики новац за седамдесет динара.Малецка га је гледала право у очи и осмехивала се радознало. Платићете неки други пут...може ? Сигурно ју је забављало да посматра збуњене људе пред њеним осмехом,и пружила му је кесицу са аналгином. Човеку је било видно … Continue reading Једној жени…

Од тишине зависан

Дође дан када мораш да кренеш у рат ,у борби за душу своју.Одвојити мораш жито од кукоља,разделити свима све оно што мисле да је њихово,да им припада….Ратници су некада у бој кретали у најлепшем оделу,окупани,намирисани…тако и ти,јер када једном схватиш шта те растужује,онда је лако,када праву вредност нечему схватиш,онда ти само испадне из руку...али ти … Continue reading Од тишине зависан

Врелог чела од заковитланих мисли,загледан у даљину,без стида,без страха идем ja…

Постоје планине као да су издрасле из утробе планете само због мене.Нису то ни највиши врхови нити најлепши.Ни најстрмије стазе,можда нема јаких ветрова,гомиле снега.Можда нема ни љутих звери,а можда и има...баш зато што је само моја...постоје и мочваре...хладне магловите,ветрови воде у непроход… Зар сам ово сам створио,или ми је неко помагао,питао се Радомир.Зар сам на … Continue reading Врелог чела од заковитланих мисли,загледан у даљину,без стида,без страха идем ja…