Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

...само своју никако није успео да поправи. Немам ја вама ништа лепо испричати о себи.Нешто што ће вам се чинити занимљивим и пикантним - е тога имам и на претек. Али лепог немам ништа. Нешто о чему ћете дуго размишљати после читања текста немам,или нешто што ће вас навести да размишљате о свом животу немам … Continue reading Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

Advertisements

Татина прича

Шта ћу ја у кафани питате можда !!! Ту сам поред тате одрастао,било им је близу канцеларија.Волели да попију кафу,да испричају оно што не смеју на послу.Мене слали по доручак ако нешто није за моје малецке ушиће.Једноставно су волели то место.А умели су да уживају у причама,у шалама,умели за чудо да буду и озбиљни.Пар професора,четири … Continue reading Татина прича

Врелог чела од заковитланих мисли,загледан у даљину,без стида,без страха идем ja…

Постоје планине као да су издрасле из утробе планете само због мене.Нису то ни највиши врхови нити најлепши.Ни најстрмије стазе,можда нема јаких ветрова,гомиле снега.Можда нема ни љутих звери,а можда и има...баш зато што је само моја...постоје и мочваре...хладне магловите,ветрови воде у непроход… Зар сам ово сам створио,или ми је неко помагао,питао се Радомир.Зар сам на … Continue reading Врелог чела од заковитланих мисли,загледан у даљину,без стида,без страха идем ja…

Запис Четврти

    Увек је његово било боље од њиховог,тако су барем мислили.Од најранијег детињства је тако.Кликери,лук и стрела,бадминтон,лопта за баскет,оловка којом је писао писмене задатке,и увек му отимали,бициклицу…цурице,па девојке много касније (али до њих ипак нису могли ),онда су пожелели и радно место.А он се само склањао и ћутао,а они га све тужније посматрали,као слабића,као … Continue reading Запис Четврти

Запис Трећи

Није ни прочитао поруку до краја,а већ је везивао стари татин шал од кашмира,подигао крагну капута и изјурио из куће.Дунавска улица је била пуна,неко га је поздравио,али журио је,није обраћао пажљу.Чак се и ветар умирио док је журио преко варадинског моста. Изашла је из ћутања коначно.Није знао како ће се понашати када је види,али није … Continue reading Запис Трећи

Моја Малена…То су само неки давни мразеви у очима

  Или…Ко не зна да ћути,не зна ни да збори. Ако ме памтиш,ако ме се икада сетиш бићу тамо где се образом прислониш,и када јутром угледаш траг од румене везене руже,чешљајући косу испред бакиног старог огледала,са јастука,не брини…нећеш се одмах сетити мене…јер бићу ипак тамо где си ме оставила… Опрости што ме ова песма сетила … Continue reading Моја Малена…То су само неки давни мразеви у очима

Запис Други

У овој сцени постоје само два главна лика.Она и Он. Она се касно вратила са концерта,играло се,скакало,вриштало,певало,пило,пушило. Не зна зашто јој је Он дошао у мисли када је раном зором стигла кући. Тек послала му је поруку : “Није здраво да живиш сам,изађи напољу да видиш како је лепо и узбудљиво. Немој да се правиш … Continue reading Запис Други

Запис Први

Ако ти будем дошао у снове у ноћи Светог Јована,не брини више нећу,али мораш мало и ти да се бориш.Јер знадеш да умем да будем несташан по девојачким сновима.Не мами ме тим голим раменима,никада нисам умео поред тебе на јастуку да сневам.Не,не…нећу лећи крај тебе Исплети плот од трња,огради своје груди непролазом,јер лопов сам ја,прикрадем … Continue reading Запис Први

Борба Срца Два

  Дође време када се пред мудрошћу повуку све друге снаге у животу. Да ли добровољно или на силу то ураде,тек неважно је. Неко би рекао за таквог човека посматрајући га да је нагло остарио,али није…Страни Људи волеће га,своји мрзети…Тако некако рекла је стара Циганка Његовој мајци још пре него се родио,и имаће белег на … Continue reading Борба Срца Два

Соња

  Чудно нам изледају ови што дођу у равницу. Видимо их како стоје испред великог сата на цркви загледани у свој сат,скинут са руке,трен пре тога.Посматрају га збуњено,тресу,али некако се нешто ту не уклапа.Не знају да овде време другачије тече,скоро кап по кап.И у Маконду је живља главна улица него овде.Прошетају целом улицом од  двора … Continue reading Соња

Љубоморне Брезе

Вешто избегавам места где ме могу сусрести сећања.Моја,твоја или туђа,свеједно.Зато када се једном вратим у наш град биће јесен.Мора бити јесен,због свега.Данима осећам да ми се неко врзма око душе.Мислио сам да сам је добро заштитио слојевима незаинтересованости,намргођености,заједљивости према свему што је лепо.Али ипак се неко ушуњао,ушао тихо на прстима.Пронашао пукотину за коју нисам ни … Continue reading Љубоморне Брезе

Зимска прича,по мало тужна…а зашто,па то само ја знам !

  -Никада не знаш када ћеш разоткрити неке мисли,никада не знаш шта ће те навести на то.Знам само да не можеш пре времена,не можеш журити тим путем.То су неке чудне и вијугаве стазе.Није то утабан стари друм којим су летели фијакери.То ти је више као јануарска падина,где нема туђих трагова,само твоји ће исписати неку шару … Continue reading Зимска прича,по мало тужна…а зашто,па то само ја знам !