Постоје предели за које нико други не зна осим њих двоје које су измаштали свако са своје стране…

То што идеш,добро је... -Шта мислиш да ли некоме са стране изгледамо као странци ? А онда је осетио њене прстиће међу својима… немој данас та тешка питања,помислио сам успоравајући корак. Није ми требао још један растанак. Размотавао сам све снове своје као свитак старог папируса покушавајући да те пронађем сакоро свих мојих јесени. Мислио … Прочитајте више Постоје предели за које нико други не зна осим њих двоје које су измаштали свако са своје стране…

Све те златне јесени у којим сам трагао за тобом…ни близу ти нису…

То што идеш...добро је... На литургију никада не дођеш исти. Као када узмеш књигу неког великог писца. Достојевског што да не. Увек ћеш препознати нешто ново у ономе што нам је писац хтео представити. Овога јутра био сам као изгубљен дечак у шуми међу овим људима. На оваквим местима човек је ту да би упознао … Прочитајте више Све те златне јесени у којим сам трагао за тобом…ни близу ти нису…

Одлична,пропуштена прилика за један предиван јесењи портрет…

То што идеш...добро је... Сви смо за све криви каже старац Зосима из Карамазових. Човек се роди као планински поток. Обасјан Сунцем, прекривен песмом птица…обале су људи који срећемо на том путу. Из тих обала често сипају своје смеће по нама. Ретко прођемо кроз обалу обраслу пољским цвећем или добијемо пријатну хладовину…али постоји друга вода … Прочитајте више Одлична,пропуштена прилика за један предиван јесењи портрет…

Мени никада ниси измишљао приче…

И када стојите пред излогом посластичарнице ви видите само део онога што се налази унутра,ретко чак не и најлепше. Ако уђете, а често то и не урадимо, имате прилику да видите сву лепоту. Тако је и са људима. Као што су драгуљи скривени дубоко под планином тако су највредније врлине дубоко скривене у човеку. Залуд … Прочитајте више Мени никада ниси измишљао приче…

"Брате ко је овај човек ?" питао ме Цига у свиленој кошуљи…показао сам му прстом да ћути јер је почињала љубавна тема Леа Мартина…анђео рекох…

То што идеш...добро је... Беше то једно чудно венчање… Више је било музиканта него сватова на овом венчању где сам за кума позван. Срећом па долетеше од некуда сватови окићени и весели. Не би било лепо да им нас троје препречимо пут и уђемо пре њих. Били су весело припити,били су лепо обучени,било их је … Прочитајте више "Брате ко је овај човек ?" питао ме Цига у свиленој кошуљи…показао сам му прстом да ћути јер је почињала љубавна тема Леа Мартина…анђео рекох…

…јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Ситуација је таква била и да сам написао Ану Карењину теби се не би свидело.Видиш ти то Бела Радо. Ти си више као јесен,увек се вратиш још лепша и слађа,донесеш још лепше и новије инспирације…ко уме да ти се радује. Ја сам ти више као дрво,накалемљено на неком складу између две њиве. Ни тамо ни … Прочитајте више …јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Пар речи о срцу.

Некада...пре много година срце сам качио на удицу и спуштао га у хладну воду језера. Ту одмах испод шумице,да га сакријем док прође јесен. Ал’ видиш неко је ту бацао нешто друго...На врху једног огромног храста се једном закачио облачак и никако да се ишчупа. Е свако ко прође испод њега нешто му се у … Прочитајте више Пар речи о срцу.

То што идеш…добро је.

...У једном далеком граду привукао нас је излог локала у коме нисмо ни видели чак шта се налази унутра. Књижара,ресторан или нека продавница било нам је свеједно.Хтели смо само свратити да се угрејемо мало, јер напољу је нека хладна октобарска киша падала. Ни сам не знам зашто смо прво погледали унутра. Видео сам руке кроз … Прочитајте више То што идеш…добро је.

Тугомир и Андреа

Заспао је врло брзо.Сео је на прво седише у полупразном аутобусу,поразговарао мало са возачем,ставио слушалице и сан му је брзо дошао. -Синко,колико кошта тај твој сан,насмејао се возач нестрпљиво сачекавши да се пробуди ? Полако се пробудио,погледао око себе,аутобус је стајао,возач је стајао крај њега и посматрао га,остали путници су дремали. Напољу се Сунце већ … Прочитајте више Тугомир и Андреа

Тугомир И Иконија

Започео сам ову причу пре више година,но нисам јој био дорастао очигледно. Склонио је у страну,заборавио је скоро,срећом па није она мене. Није дозволила да остане само још једна неиспричана прича,нешто што ће ме будити у пола ноћи “еј дечко,сећаш ли ме се”. Дани су пролазили,све сам ређе мислио на њу,а онда се деси нешто … Прочитајте више Тугомир И Иконија

Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

И сви су били лепи вечерас.Сви су били и задовољни. Посао је завршен на време. Власница фирме је са задовољством,у знак захвалности и поштовања,позвала колектив на вечеру. Испод терасе ресторана тече река.Чинило се без икаквог смисла су окачене на све стране саксије са цвећем. Смисао се може лако пронаћи у свему,ако трагаш.А ако не онда … Прочитајте више Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…

Марина и Дамњан су упознали скоро све моје пријатеље које могу овде да сретну. Седеле су једне вечери испод Соњине вињаге. Реч по реч,пошто јој стомачић расте,дошле су до идеје да направи поклон за девојчицу. Коме је прво пало на ум да јој остави књигу у којој ће бити исписан мамим живот,и мамина борба - … Прочитајте више Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…