Притајен као јаребица у смрзнутој бразди…

Благомир

… чекао
сам. Беше давно. Враћајући се из
школе,држећи деку за руку док је северац
језиво завијао за малене дечије
ушиће,пронашли смо у снегу скоро смрзнуту
птицу. Дека ме је питао хоћеш ли малог
новог друга,видиш да се смрзла у снегу
чекајући те. Поскочио сам колико сам
могао од среће,дека ми је птицу ставио
у вунене рукавице и кренусмо кући. Малено
срце птице је куцало све јаче. Можда
огрејано рукавицама а можда мојим
срећним осмехом.

Чували
смо је до пролећа. Долазили су стално
кући неки одрасли,намргођени људи и
говорили ми да је пустим,шта ће ми птица
у соби. Дечачки сам намрзао људе који
имају савет за свакога. И
деле несебично. Касније
је мржња прешла у сумњу
према таквима. И
то могу тешко променити код себе,а и
зашто бих мењао када размислим.

Птица
ме је научила да се радујем растанцима,да
ме не боле. То ми је
користило безброј пута у животу…

View original post 1.106 more words

Тугомир и Андреа

Заспао је врло брзо.Сео је на прво седише у полупразном аутобусу,поразговарао мало са возачем,ставио слушалице и сан му је брзо дошао. -Синко,колико кошта тај твој сан,насмејао се возач нестрпљиво сачекавши да се пробуди ? Полако се пробудио,погледао око себе,аутобус је стајао,возач је стајао крај њега и посматрао га,остали путници су дремали. Напољу се Сунце већ … Прочитајте више Тугомир и Андреа

Тугомир И Иконија

Започео сам ову причу пре више година,но нисам јој био дорастао очигледно. Склонио је у страну,заборавио је скоро,срећом па није она мене. Није дозволила да остане само још једна неиспричана прича,нешто што ће ме будити у пола ноћи “еј дечко,сећаш ли ме се”. Дани су пролазили,све сам ређе мислио на њу,а онда се деси нешто … Прочитајте више Тугомир И Иконија

Запис пети

Благомир

Овако
чупав не чуди ме што госпођи нисам уливао
поверење. Изашла је пре мене из градског
аутобуса са повећом торбом у нејаким
рукама.Ред је помоћи,зар не ? Поглед
којим је процењивала ми беше непријатан
искрено. Тек када јој дадох моју торбицу
да понесе у замену за њену торбу,коначно
ми се насмешила.

Каже
не живи овде,већ у далекој земљи кенгура.
Тамо више нико ни на кога не обраћа
пажњу. За осми март или рођендан не памти
када је добила честитку. А овде сваки
други човек кога сретне је пропусти у
реду у маркету,привуче столицу,помогне.
Одвикла се,само и извињава се на понашању.
Срећна је каже што се још увек нисмо
*американизовали*…пријатно беше слушати
нешто похвално и о нашем народу.

Сестрић
мој отишао је на пар дана до земље храбрих
Викинга да обиђе своју сестру и два
малене клинцезе. На аеродрому,при
повратку, пришла му је госпођа,питала
да ли може да му се придружи…

View original post 174 more words

Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

И сви су били лепи вечерас.Сви су били и задовољни. Посао је завршен на време. Власница фирме је са задовољством,у знак захвалности и поштовања,позвала колектив на вечеру. Испод терасе ресторана тече река.Чинило се без икаквог смисла су окачене на све стране саксије са цвећем. Смисао се може лако пронаћи у свему,ако трагаш.ако не онда нека … Прочитајте више Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…

Марина и Дамњан су упознали скоро све моје пријатеље које могу овде да сретну. Седеле су једне вечери испод Соњине вињаге. Реч по реч,пошто јој стомачић расте,дошле су до идеје да направи поклон за девојчицу. Коме је прво пало на ум да јој остави књигу у којој ће бити исписан мамим живот,и мамина борба - … Прочитајте више Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…

“Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

После безброј промашених покушаја коначо ћу ти помоћи,мада помоћ ниси ни тражила,искрено. Време је веруј ми. Како ћеш сазнати истину о мени ако не погледаш у мене. Ја сам сваку даљину могао да прелетим,само читајући предоброг Мику. Ништа нисам заборавио. То што ти мислиш тако,погрешно је. Само сам ћутао. А ти,када си кренула у неке … Прочитајте више “Они су и у заблудама својим били невини” Анастазија

Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Звиждуцкао је неку веселу песмицу. Kорак по корак,корак га само дели…зато није ни журио превише. Један светионик је горео ноћас,можда за њега,а можда и не. Но то и није важно превише. Добро је док се тражимо не ваља када се пронађемо - јер можда се не препознамо. А можда није требао овако неочекивано да се … Прочитајте више Млад монах упита старца: – Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? – Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

Чежња за…

За неким мирним сновима За неким буђењима које сам пропустио За неким друмовима по којима ишао нисам За неким сликама које нисам осликао… За неким песмама које нисам одсвирао… За неким песмама које нисам одсвирао… За неким бисерима залуд пред мене баченим,нисам их покупио…. За неким тишинама које нисам разумео… За неким неиспијем чашама вина … Прочитајте више Чежња за…

О сину Стефану,Лазару,Небу и Змајевитим Људима…

Знао је још као дечак да је пут његових корака нешто другачији од утабаних стаза којима су ходили његови родитељи. Али никада није слутио да ће та разлика донети спас многима у немирним временима његове неисписане будућности. Стефан је био дечак који је видео, а није знао шта је видео, који је чуо, а није … Прочитајте више О сину Стефану,Лазару,Небу и Змајевитим Људима…