-Брате ко је овај човек питао ме Цига у свиленој кошуљи…показао сам му прстом да ћути јер је почињала љубавна тема Леа Мартина…анђео рекох…

Беше то једно чудно венчање… Више је било музиканта него сватова на овом венчању где сам за кума позван. Срећом па долетеше од некуда сватови окићени и весели. Не би било лепо да им нас троје препречимо пут и уђемо пре њих. Били су весело припити,били су лепо обучени,било их је тридесетак на нас једнога...но … Прочитајте више -Брате ко је овај човек питао ме Цига у свиленој кошуљи…показао сам му прстом да ћути јер је почињала љубавна тема Леа Мартина…анђео рекох…

…јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Ситуација је таква била и да сам написао Ану Карењину теби се не би свидело.Видиш ти то Бела Радо. Ти си више као јесен,увек се вратиш још лепша и слађа,донесеш још лепше и новије инспирације…ко уме да ти се радује. Ја сам ти више као дрво,накалемљено на неком складу између две њиве. Ни тамо ни … Прочитајте више …јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду…

Пар речи о срцу.

Некада...пре много година срце сам качио на удицу и спуштао га у хладну воду језера. Ту одмах испод шумице,да га сакријем док прође јесен. Ал’ видиш неко је ту бацао нешто друго...На врху једног огромног храста се једном закачио облачак и никоко да се ишчупа. Е свако ко прође испод њега нешто му се у … Прочитајте више Пар речи о срцу.

То што идеш…добро је.

...У једном далеком граду привукао нас је излог локала у коме нисмо ни видели чак шта се налази унутра. Књижара,ресторан или нека продавница било нам је свеједно.Хтели смо само свратити да се угрејемо мало, јер напољу је нека хладна октобарска киша падала. Ни сам не знам зашто смо прво погледали унутра. Видео сам руке кроз … Прочитајте више То што идеш…добро је.

Притајен као јаребица у смрзнутој бразди…

Благомир

… чекао
сам. Беше давно. Враћајући се из
школе,држећи деку за руку док је северац
језиво завијао за малене дечије
ушиће,пронашли смо у снегу скоро смрзнуту
птицу. Дека ме је питао хоћеш ли малог
новог друга,видиш да се смрзла у снегу
чекајући те. Поскочио сам колико сам
могао од среће,дека ми је птицу ставио
у вунене рукавице и кренусмо кући. Малено
срце птице је куцало све јаче. Можда
огрејано рукавицама а можда мојим
срећним осмехом.

Чували
смо је до пролећа. Долазили су стално
кући неки одрасли,намргођени људи и
говорили ми да је пустим,шта ће ми птица
у соби. Дечачки сам намрзао људе који
имају савет за свакога. И
деле несебично. Касније
је мржња прешла у сумњу
према таквима. И
то могу тешко променити код себе,а и
зашто бих мењао када размислим.

Птица
ме је научила да се радујем растанцима,да
ме не боле. То ми је
користило безброј пута у животу…

View original post 1.106 more words

Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

И сви су били лепи вечерас.Сви су били и задовољни. Посао је завршен на време. Власница фирме је са задовољством,у знак захвалности и поштовања,позвала колектив на вечеру. Испод терасе ресторана тече река.Чинило се без икаквог смисла су окачене на све стране саксије са цвећем. Смисао се може лако пронаћи у свему,ако трагаш.А ако не онда … Прочитајте више Чуварима Звезда…онима чијим „погледом можете срце опрати…“

Татина прича

Шта ћу ја у кафани питате можда !!! Ту сам поред тате одрастао,било им је близу канцеларија.Волели да попију кафу,да испричају оно што не смеју на послу.Мене слали по доручак ако нешто није за моје малецке ушиће.Једноставно су волели то место.А умели су да уживају у причама,у шалама,умели за чудо да буду и озбиљни.Пар професора,четири … Прочитајте више Татина прича

Запис Четврти

Увек је његово било боље од њиховог,тако су барем мислили.Од најранијег детињства је тако.Кликери,лук и стрела,бадминтон,лопта за баскет,оловка којом је писао писмене задатке,и увек му отимали,бициклицу…цурице,па девојке много касније (али до њих ипак нису могли ),онда су пожелели и радно место.А он се само склањао и ћутао,а они га све тужније посматрали,као слабића,као безвредног.Много касније … Прочитајте више Запис Четврти

Запис Трећи

Није ни прочитао поруку до краја,а већ је везивао стари татин шал од кашмира,подигао крагну капута и изјурио из куће.Дунавска улица је била пуна,неко га је поздравио,али журио је,није обраћао пажљу.Чак се и ветар умирио док је журио преко варадинског моста. Изашла је из ћутања коначно.Није знао како ће се понашати када је види,али није … Прочитајте више Запис Трећи

Моја Малена…То су само неки давни мразеви у очима

  Или…Ко не зна да ћути,не зна ни да збори. Ако ме памтиш,ако ме се икада сетиш бићу тамо где се образом прислониш,и када јутром угледаш траг од румене везене руже,чешљајући косу испред бакиног старог огледала,са јастука,не брини…нећеш се одмах сетити мене…јер бићу ипак тамо где си ме оставила… Опрости што ме ова песма сетила … Прочитајте више Моја Малена…То су само неки давни мразеви у очима

Запис Други

У овој сцени постоје само два главна лика.Она и Он. Она се касно вратила са концерта,играло се,скакало,вриштало,певало,пило,пушило. Не зна зашто јој је Он дошао у мисли када је раном зором стигла кући. Тек послала му је поруку : “Није здраво да живиш сам,изађи напољу да видиш како је лепо и узбудљиво. Немој да се правиш … Прочитајте више Запис Други

Запис Први

Ако ти будем дошао у снове у ноћи Светог Јована,не брини више нећу,али мораш мало и ти да се бориш.Јер знадеш да умем да будем несташан по девојачким сновима.Не мами ме тим голим раменима,никада нисам умео поред тебе на јастуку да сневам.Не,не…нећу лећи крај тебе Исплети плот од трња,огради своје груди непролазом,јер лопов сам ја,прикрадем … Прочитајте више Запис Први