Људи који плачу сами, без игде иког

Као да сам годинама летео небом ношен ветром. Можда је желео да ми покаже нешто што нити сам умео да видим, нити разумем. Чекаш ли ме негде, чекаш ли да јесењи лист опет слети на твој шал. Бојиле су ме Сибирске хладне зиме, и неке брезе са којима сам разговарао о смислу. А причати са … Прочитајте више Људи који плачу сами, без игде иког

Туђ свет

Свако од нас црта свој свет. Без талента и Душе имаћеш само неко сивило и хаос на платну, и у животу. Убеђен си да ти живот дугује нешто, а не умеш…користиш погрешне боје. Онда би да уђеш у туђ свет јер тамо су боје и људи лепи, и све је прелепо. Но не умеш да … Прочитајте више Туђ свет

Колико је већ нема, предуго казах.

Грунеш на врата сећања кад тамо закључано, са неких полица звоне звонца као да ме зову, рука крене па се врати, од некуда пада лишће јесење и све постаје златно жуто, нека врата се отварају сама, а нека не… пријатно је мекано под ногама, не желим да их газим да им душу не повредим…бежим одавде…немам … Прочитајте више Колико је већ нема, предуго казах.

Др.Rоберт Менделсон – Преваре модерне медицине – Или Исповест Медицинског Јеретика

Мени је ова књига душикорисна, можда ће и вама дати неки одговор. Књигу можете погледати на следећем линку https://www.centarzadetoksikaciju.com/wp-content/uploads/knjige/Prevare-moderne-medicine.pdf https://www.youtube.com/watch?v=pjS8rvNrVXo&ab_channel=MajaVolk

Па да после не можеш без мене

Не поверовах својим очима када видех име на дисплеју телефона . Завртех главом у чуду, помислих да се јавим па одустах . Он звони упорно . Гледам и не верујем . Чудим се . Погладих лице слободном руком , скупих обрве , и усну загризох све збуњен . Јунак сам ја , неће мене позив … Прочитајте више Па да после не можеш без мене

Постоје Људи малобројни ,ретки… Да , наравно : брат , пријатељ , побратим , добри комшија , рођак , фамилија … Станимир Трифуновић

Самоће и тишине Лета Господњег 2014. са женом која ми је умало постала судбина пожелесмо да завиримо у сваки кутак Петроварадинске тврђаве . Да пронађемо нешто наше тамо далеко . И нисми случајно дошли тамо верујем , као што верујем да случајеви не постоји а да им пре тога наше срце није одобрило да се … Прочитајте више Постоје Људи малобројни ,ретки… Да , наравно : брат , пријатељ , побратим , добри комшија , рођак , фамилија … Станимир Трифуновић

Оставићу ти мало туге , пар сузица да се умијеш и један осмех , неће ти требати више !

Први део приче коју ми је испричала мудра птица : : За сове говоре да су најмудрије од најмудријих . О лепоти њиховој скоро нико и не говори . Зашто је мене изабрала да ми исприча причу не знам , нити ће ми бити јасно . Можда ће се покајати до краја , можда би … Прочитајте више Оставићу ти мало туге , пар сузица да се умијеш и један осмех , неће ти требати више !

Happy Anniversary with WordPress.com!

Happy Anniversary with WordPress.com!You registered on WordPress.com 10 years ago.Thanks for flying with us. Keep up the good blogging. Ето десет година сам већ овде , код вас у госте . Не замерите ако нешто није било како треба . Можда би требао ово бити емотивнији текст , но ето ... хвала свима на посетама и коментарима … Прочитајте више Happy Anniversary with WordPress.com!

Пар речи о недостаку моје одважности…

По мало неспретно отварала је пакетић који сам јој пружио. Можда мало и дрхтавим рукама,можда ми се само учинило јер сам посматрао само руке од све њене лепоте. Ниси требао,проговори напокон,некако утишињено,као ретко када, када разговара са неким. Гледала је у књигу дуго,онда у мене. Срећом па је неко ко је био трен ту пре … Прочитајте више Пар речи о недостаку моје одважности…

Сабља !

Пар десетина метара иза табле са чудним именом овога села, први човек кога ћете срести је Раја. Реч две о томе док не кренемо на оно што сам вам хтео причати. Елем, у нека времена прошла када је Гаја био у мукама и проблемима па када погледа неко мало дете својим шареним очима,дете би заплакало … Прочитајте више Сабља !

Једном давно делили смо купине са истог жбуна, можда нас то повезује.

Задремао сам. Руке су ми се опустиле. Госпођа која је седела преко пута нас на време је прихватила таблет из моје руке да не тресне о патос. Осмехом сањивим сам јој захвалио. Радознало је погледала на екранчић,видевши да сам читао поезију Бранка Миљковића схватила је да преко пута ње седе њени земљаци. -Умало да разбијете … Прочитајте више Једном давно делили смо купине са истог жбуна, можда нас то повезује.

Овоме догађају нисам умео никакав наслов да дам .

Више ме је подсећао на алхемичара из неке старе књиге,него на човека који испија кафу у крчми поред пута. Загледан тамо негде иза девојке од гипса обучене у неки жут кафански чаршав,која се неспретно смеши посетиоцима тик пред улазом у крчму. Због злата у очима и осмеху,да ме не разумете погрешно назвах га Алхемичарем. Загледан … Прочитајте више Овоме догађају нисам умео никакав наслов да дам .