Оставићу ти мало туге , пар сузица да се умијеш и један осмех , неће ти требати више !

Први део приче коју ми је испричала мудра птица : :

За сове говоре да су најмудрије од најмудријих . О лепоти њиховој скоро нико и не говори . Зашто је мене изабрала да ми исприча причу не знам , нити ће ми бити јасно . Можда ће се покајати до краја , можда би јој лакше било да је мудро ћутала . Посматрала ме је те ноћи пуног месеца кроз мој прозор као да ме је познавала од раније , а ја је се не сећам . Е моја птицо … ниси ти једина коју сам заборавио . Ако се разочараш у мене , немој молим те то да ми саопштиш никако никада . Хвала Ти .

Уместо две три странице на папиру за које се многи несрећници отимају , ето шта му је дека оставио .

Оставио му је дека сећање на тужне очи неког луталице и шетњу по таласима младог жита и детелине . Један дан у години , дека је диванио , је посебно драгоцен . Успели су да се искраду од укућана , држећи се за руке … и пођоше полако по мраку . Имају до свитања довољно времена . Да их је неко осим мене посматрао мислио би да се уморни враћају кући , два одбегла детета које нико неће тражити . Дека је пажљиво бирао складове између башти и њива , где је трава била мекана и топла , да им се не чују ноћни кораци . Нису много причали. Дека је хтео да млади дечак упозна тишину пре додељеног времена . Не кажу залуд да деца до четврте године знају далеко више него одрасли .
Само је једном дечак радознало показао прстићем на небо звездано . Дека се само насмешио , климнуо главом , и наставише свој ход по месечини .

Има један дан у години када Неко отвара све крлетке по селу . И птицама и људима . Ко је тај , не зна се поуздано . Птице користе прилику и изађу , махну крилима , окрену се – када виде да људи седе у својим крлеткама и не желе да изађу напољу у слободу , врате се и оне лепе и шарене . Од летења људи оста само оно што се све ређе помиње у старим песмама . Све ређе се песме и запевају . Ех , да су људи у тишини као две луталице , него нису . У болу су и патњи .

Е , ово пред нама је лепота једна неописива . Мали пропланак на чијем се врху гиздаво раширила стара оскоруша обасјана месечином . Дечаку се журило , но дека је успоравао ход . Као да је дека у себи осећао да се неће снаћи . Два коња врана мирно су пасла младу траву . Испрегнути су из кочија . Наслоњен леђима на дрво човек је дремао . Дека се бојао да уснулог не пробуде кораци две луталице . Дрво је раширило руке да их загрли , и тада се човек пробудио . Ставио је руку на срце насмешивши се . Онда је подигао длан према небу и тихо скоро певљивим гласом прозбори :

Срећу вам желим добри људи . Дечак му је узвратио истим покретом малене руке , што је човека обрадовали и даривао дечака осмехом као награду .

Радује ме што сам вас срео . Дечак је говорио као да свира харфу по ноћи . Његов глас долази право из срца и иде људима , који обраћају пажњу на те речи , директно у душу . Човек им је показао руком да одаберу место за себе где ће сести . Заћуташе , као да не знају о чему би говорили . Човек је међутим добро знао зашто је дека довео дечака . Много деце је седело испод ове оскоруше , ретки од њих су постали Људи . Двојица – тројица највише , колико му је сећање досезало уназад . У оваква времена , када су људска срца нападнута са свих страна , боље и није могло . Загледан у звезде које су се играле са лишћем дрвета први прозбори дечак :

Ко уме да лети , лети и без крила , прозбори још увек гледајући путем звезда . Ја не умем . Онда је вратио поглед на кочијаша „ А зашто не возите кочију , одмах на директно питање . „

Цвеће најлепше мирише у мојој далекој земљи , не гледај ме тако чудно дечаче мали , прелетео сам ја целу ову планету . А и још пар около ове наше .

Као Мали Принц , упита дечак ? Човек му је поклонио још један осмех , па погледавши у звездано небо одговори на питање дечака .

Ја превозим снове , то каза са сетом у гласу . Дека оволико сете није приметио у нечијим очима много година уназад .

Па зашто седиш онда?

Ти знаш каква је ово ноћ , знаш јел тако ? Дечак се насмешио окицама весело . Неко је погасио светло у људима , као да чекају да им неко каже шта да раде . Као да не знају да су слободни . Браве су откључане на њиховим крлеткама , реза нема , има само страха у срцима њиховим . Е , да је само страх у очима . Када неко покуша да спаси људе , људи не верују му. Наставе да раде све по старом . Зато разговарам само са децом до четири година ,јер то су најумнији људи на планети . Можда ти је дека рекао нешто о томе .

Није ми дека пуно причао о вама .

Једном морају прећи границу , а ја ћу чекати… !!! У њиховим сновима је тако некако фебруарски хладно . Није им стало , а ја се не мешам .
Људи воле да им неко други каже шта требају да раде , а ја ћу седети и чекати . Не бих да оптужују мене касније .

Имаш права сине да све сазнаш дека проговори , кочијаш увек одговара са „ Да „ па ти води рачуна о чему ћеш размишљати и питати . Када се ућути и зажмури изгледаће ти као да спава – није тако , он тада тражи разумљивије речи за нас , а речима се не може ништа важно саопштити .
Ако ти сада будем казао шта треба да учиш чиниће ти се да луташ без смисла сине , а неће бити тако . Теби је суђено да сазнаш све оно што ми нисмо могли . И крену разговор .

Не дозволи себи само две ствари , да имаш грижу савести због свог живота и немој да осећаш кривицу ма шта радио . И не замери нам због нашег погрешног живота , оставили смо ти много тога да разрешиш . Све што будеш крио од себе , биће јаче стотинама пута од тебе . Не тражим ја оправдање за нас , само ти кажеш оно што нисам знао .

Ти си такав мораћеш да се заситиш свега да би застао . Само ћеш се питати шта ме је довело овде , изненадићеш се када сазнаш да имаш права да бираш мир , између свега на свету . Свако ће се пробудити тек када се наспава , ма колико му звонио сат или га неко дрмусао . Тако ћеш и ти сине .

Људи ће те натерати да се постидиш свога знања и заћутаћеш . Добро ће то бити за људе око тебе јер ће имати са ким да се такмиче , но то они неће знати . Уместо да искористе прилику и науче , покушаваће да те омаловаже . Ма шта стварао , када се баталиш рђавог посла да се свидиш другима , почеће твој пут . Тек када постанеш добар спасићеш и нас . Бићеш љут са правом на претке . Нисмо ми могли боље , да би ти добио то драгоцено искуство у генима . Тешком муком ћеш схватити да ниси сам , да ти је друг ветар , Сунце , дрвеће , река све мале и велике животиње биће ти помоћ …

Разочаран у људе осамићеш се , свет је предиван и пребогат то ћеш схватити оног трена када ти затреба , ни пре ни после . Ући ће неколико људи у твој живот на време .
Живот није само срећа и уживање . Живот је непрестан конфликт , па чак и бол и невоља , конфликт нам је неопходан у трагању за смислом…за Богом…Бог ти је дао све да не преспаваш живот , већ да га живиш . Да грешиш , да падаш , да устајеш…само ћеш такав направити неко вредно дело .

Сви имамо пут и свако мора проћи сам , шта ће ко открити и видети на том путу , какву ће тајну разоткрити … то је до тебе сине мој . Доћи ћеш у ситуацију да ће ти се људи смејати због онога што причаш не брини кочијаш ће те увек пажљиво слушати ,када га се једном сетиш и вратиш се да разговарате .

Када почну прве кише јесење , и лишће почне да пада са дрвећа сетићеш се једне жене која чежњиво гледа кроз замагљен прозор и црта по њему лик некога кога је волела . Имаће година четрдесет и две , још увек неодољиво лепа , она чека да је позовеш негде из твојих лутања и самоћа и да дође по тебе .

Посматраћеш око тебе како природа са првим пахуљама се спрема за миран зимски сан , а у твом срцу је све више немира . Гледаћеш са тугом што и ти не умеш тако . Онда ћеш прошапутати њено име , неће ти бити јасно зашто кажеш Ранка волим те…мислећи да нико не чује , а чула те је жена која црта по стаклу . Живела је у свету где је све било у свом некаквом реду , осим љубави . Ту је сада хладно и немаштовито . Твојих очију се сећала са радошћу жене која не сме никога да воли . Одједном је спремна да напусти све , не хулећи на живот што јој тако касно даде прилику . У том свете сви су се борили да што мирније проводе дане да им потрају дуже , она ће тек сада почети да живи , њено срце ће се пробудити .
За то време у твоје срце ће се вратити сва сећања , како си мирисао цвет јабуке у пролеће и како си се играо дувајући маслачак . Када те буде зарглила бићеш спреман да је волиш тек тада . И да се сетиш својих талената и дарова .
И да опростиш свима нама …

Доћи ће једном у твој живот људи који ће дирнути у твоју храброст и питати се имаш ли храбрости живети баш онако како си желео , не смишљајући више никаква различита оправдања и изговоре којима си пола живота себе обмањивао .

Стећи ћеш једног пријатеља Иконописца кога заслужујеш . И још једног , но о њему ћу касније . Када те буде замолио да му помогнеш не отимај се , прихвати договор .
Тако ћеш створити нешто за све нас .

Добићеш на поклон штап и шешир , тек када остариш ћеш касније разумети зашто баш то .

Деца добра деца се рађају једино из љубави,требаће зи то сазнање кад почну жене да се интересују за тебе .

И ништа и никога не закључавај у срцу , ту је као у заточеништву .

Биће он одличан ђак , у ствари брзо ће учити , што баш није исто , рече на свом немуштом језику кочијаш . Дечак је мирно посматрао деку и возача снова . Нису говорили и изгледало је као да ћуте . Дечак је вешто приметио да од тада разговарају на неки њему непознат начин , по очима по осмеху , по борама око очију … и онда изненада непозван се прикључио разговору , непозван а добродошао . Чудна дружина беху .

Под бледуњавом игром месеца и лампи седео је дечак мирно . Од те игре сенки коју су фењери бацали очекивано би било да људи почну сневати…ништа се не догађа међутим .

Тридесет три године касније…

Само је двоје остало у сали за састанке , наш мали дечак и госпођа која га је узгред волела као сина , председник управног одбора . Ћуташе обоје , но није то била непријатна тишина . Познавала га је као ретко ко , тешка срца донела је одлуку – послаће га у рат , у борбу … са собом . Веровала је да је то једини начин да се ослободи терета које носи . Није хтео да се бори против својих најближих , а против других – ту већ нема проблема . Полако , пробраним речима му је предочавала шта га чека на новом задатку . Ћутао је , посматрао је кровове Прага и прстима лагано клизио по столу . Хтео је да пита „ зашто баш ја када има далеко искуснијих од мене за тај посао „ сетио се речи великог Владике Николаја „ Не можеш одбити , твој Бог се нада да га нећеш разочарати , сети се Илије. „

Све што треба да знаш је да имамо проблема са тим предузећем , не бисмо да оставимо раднике без посла , дај им прилику – остало нека буде на њима .
Захвалио се без речи , само осмехом и пође …

Гледала је за њим истовремено са осмехом и тугом, ипак мало више са осмехом . Никада му то није рекла , волела би да има оваквог сина – лепог , културног , са тако небеско плавим очима у којима је било понајвише туге . Одмах за њим ушла је госпођа Мирка , дугогодишња њена верна друга . Њој није требало пуно објашњавати .
„ Као да си мало забринута око дечака ? „
„ Иди са њим молим те , ако му затреба помоћ , не мешај се пуно , пусти нека му ово буде…шта знам , неки врхунски испит . Па се онда замислила , дупло је млађи од свих нас овде , ето бринем . Све има а најбитније нема , нити размишља о томе , нити га је брига . Дани му пролазе залуд , и опет се ућутала .

Имали су тридесетак фирму у власништву у окружењу . Пре неколико дана добили су електронском поштом писмо од групе радника . Било је речи о злоупотребама , о кршењу права људи . Ствари у које је било тешко поверовати . Зато дечаку није рекла ни реч о ономе шта га очекује …
Имала је на столу икону Свете Анастасије , погледала је то мило лице , осмех јој се вратио истог тренутка .

„ Помози светлости моја „

Недељу дана је већ у малом граду доле јужно . А ништа корисно још увек није урадио . Како то иде , упознавање са пословним партнерима , састанци , упознавање града . У предузеће скоро да није ни улазио . Тако и данас седе на ручку са директорима фирми у окружењу , од којих су неки били и велики партнери са малим предузећем у које је дошао . Хтели су да виде какав је , на шта је спреман , чему могу да се надају . Госпођа Мирка и секретарица која је имала све информације о предузећу у глави биле су са њим . Диванило се наравно о новцу . Није га то занимало превише . Пре сваког састанка имао је обичај да се информише о саговорницима да би знао шта да очекује . Видео је да су то дипломе стечене у касним годинама на приватним факултетима . Ти људи верују да имају моћ , да могу да буду неучтиви , прегласно да се смеју …желе да им повлађујеш како би им дао осећај битности … мисле да су да дипломама купили и знање које им недостаје на жалост . Па се онда у све мешају .

Гледао је кроз велики прозор ресторана како тихо пада снег . Баш у том трену у кадар , као у филму , ушла је жена умотана у велику мараму , какву су носиле наше баке . Гурала је колица препуњена сувим гранама дрвећа које је снег поломио из околне шума , кроз коју су малопре прошли . Застала је на тренутак да отресе снег са себе . Погледала је на кратко у прозор ресторана као да је осетила очи које је посматрају , и наставила свој пут .

Чуо је разговор за столом :Свако може да заради ако хоће , људи неће или не умеју па после кукају нама . Ево , шта можете помоћи овој жени са колицима пуних дрва . Она је рођена да буде сиромашна , и ту помоћи нема .

-Можете јој помоћи тако што ће поштено вредновати њено знање , труд и рад . Она и не тражи нити помоћ ни милостињу . А што се зараде тиче , заради онолико колико јој ми дамо . Мирка је изгледала љутито . Напустила би она ово друштво , но обећала је . Како неко ко каже да зараћује милионе може рећи да брине за људе , а даје им једва 30.000 динара месечне плате као робовима , како објасните ми ?

„ Није тачно „ , човек који се борио са сигурно већ двадесетом чашом ракије се намргодио .Није тачно , опет понови . Ево,ево…прошле јесени је био дан посвећен правима детета у целом свету . Зар то није леп гест , шта више може да се уради ?

„ Није леп гест , јер колико гладне деце оде са овог света . Био би леп гест да им је неко са толиким парама омогућио да живе пристојно . А те акције по медијима , то је само замајавање , то ….
„ Опростите госпођо не знате о чему причате , рече преврћући још једну чашу …“

Е , сада се већ и наш дечак укључује у полемику .

„ Директора те велике организације туже тренутно , знате зашто „ , гледао је лица „бизнисмена“ не знате наравно , када сазнате јавите ми .
Срамота је уопште да некоме таквом падне на ум да је најпаметнији на свету и да може да одређује судбину човечанству , само зато што има највише новца . Јер такав човек мора да буде лош , морао је да отима , краде…да би имао толико . Ако је неко целу планету угрозио а ви господо држите његово страну , онда сте саучесници . Намере таквих људи виде се кроз историју . На жалост они виде свет из жабље перспективе . А свима деле лекције , науке … свесно се уништава , загаћује , затвара … Ништа ми се више не свиђа оваква планета , планета лажи , страха , превара , обмана . Свет ратова , убистава , глади , беде и сиромаштва . Такви су све опљачкали ,све отели ,све узели за себе . Свесно је уништено , свесно загађено , затворено . Пленету , државе ,преузећа … требало би да воде најумнији људи , а не најбогатији . Намере најумнијих и најбогатијих се разликују .

Кажу да свет је попут неке зграде са седам спратова . А , ако човек чинећи злодела падне пред Судијом на трећи или други спрат више неће имати могућност да буде човек поново . Биће можда неки усамљени багрем на некој пољани . Можда ће пружити хладовину некоме пролазнику када се осуши завршиће у пећи за огрев . И ту му је крај . Но о томе нико не размишља , пружиш шаку , долете пар зелених новчаница и мислиш да си урадио велику ствар , е рођо – ниси .

Гледаше га чудно , ништа им не беше јасно .

„ Ова госпођа , од малопре , ради код нас , вероватно је још нисте упознали рече му тихо секретарица . „
„ Па зашто ово ради , зар нема пара да купи дрва ? Колика јој је плата , можете ли сазнати молим вас „
„ Нема . Удовица је , мајка два детета . Никоме ништа није дужна ипак , деца не трпе ништа , а за себе каже да има довољно . Узела је свој телефон и откуцала нешто на кратко . Пружила је телефон нашем дечаку , да не виде остали . На дисплеју је била цифра ,мала ,скромна и за ову сиромашну земљу .
„ Само толико рече збуњено . Секретарица је само климнула главом . Многи би јој помогли на послу , ако јој се увуку у кревет или нешто још горе … не пристаје она на то јер не жели да продаје душу . У мојим очима је велики човек .

О Боже драги , где сам ја то дошао помисли наш дечак .

И паде му идеја на ум .

Наредног јутра пресвучен у радно одело појавио се у гардероби тачно на време , а да нико знао није шта смера . Представио се радницима као неко ко је ту само данас јер спрема неки испит , не зна шта треба да ради , коме да се јави . Ако желе да му помогну био би захвалан . Дочекали су га радосно . Човеку који распоређује раднике на радна места и даје им обавезе рекао је да ће им директор када дође све објаснити , да неће имати проблема са њим . И поче дан . Није очекивао да људи буду љубазни према њему . Мислио је да ће бити љути , озлојеђени – кад они насмејани . И почео је да учи . Већ око седам сати машина на којој су радили се покварила . Зачудио се што не долази нико да отклони квар . Рекоше му да они сада пију прву кафу и да не воле да их нико узнемирава . Тако им се може . Замолио их је да му покажу где је радионица . Младић који је очигледно пребрзо оседео за своје године је климнуо главом , но ипак кренуо да му покаже . Само му рече „срећно „

Некада се ишло у зоо врт да гледамо звери , сада су звери око нас .

Када је ушетао у радионицу запрепастила га је бахатост коју је затекао . Љубазно им рече да машина та и та не ради , и да би било лепо да неко дође и помогне . Поред забране пушења у предузећу скоро сви су били са цигаром у устима , шољом кафе испред себе и телефоном у рукама . О , неко се дрзнуо да им прекида мир . Проћелав , пуначак господин га лењо погледа , лењо и уставши питао га је ко је он , и одакле му храброст да упада овде . Хтео је наш дечак да избегне сукоб , видело се да је то тешко . Остали се насмејаше само знајући шта га чека . Када је проћелав човек кренуо свом снагом на дечака верујући за себе да је најјачи на свету , овај се само померио у страну и љутит човек никако није очекивао сусрет са зидом . Дотакао се прстима по носу , кад угледа пар капи крви смирио се , постао је питом . Малопре сам вас замолио а сада вам кажем одмах да је неко дошао . Немојте да ме љутите , доста је било . И поред тога што га колеге љутито погледаше један од одржаваоца крену са њим назад у погон . Срео је још једног доброг човека који се вешто прикривао међу бесним крдом . Први проблем решен успешно . Неко горе на небу је уписао плус .

Идемо даље …

11 мишљења на “Оставићу ти мало туге , пар сузица да се умијеш и један осмех , неће ти требати више !

    1. Навикао сам да код вас у равници затекнем мирну лалошку причу. Пасус сланинице,пасус чварака и бокал белог вина. Кад оно…чувајте се само да од прогоњених не постанете они који прогањају и муче. Мала је ту граница. Ја ћу вас скрити,ви како хоћете…

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.