Бициклиста !

Тета Нацу су преко целога дана могао да видиш или по дворишту,или по некој од три баште близу куће. Осамдесет година,а кретала се попут генерала на војној паради,елегантно и одсечно. Да се не би сударала са Станком пошаље га јутром рано у продавницу,па макар и за две кесице прашка за пециво. И мирна је остатак дана. А Сташа,.како га из милоште зовемо, висок,сув спржен од година и јефтине ракије. Узме он своју бициклу,више да би се придржавао него да се вози,и радосно крене ка продавници. Бициклу наслони на трулу ограду од тараба преко пута продавнице да би му била пред очима и спреман је да ужива. Купи једно ладно пиво,преврне празну гајбу,седне на њу,прекрсти ноге и ћути на октобарском Сунцу.

Продавачице га не дирају,чак га са смешком посматрају јер једини у селу уме да помогне када дође велики камион са робом. У време пред ручак,купи шта му треба, узме своју бициклу, пребаци ногу преко шипке. Ухвати се чврсто за гувернар, жмирнувши пар пута због Сунца које га је грејало право у необријано лице. Једном ногом се одгурне док не крене. Онда подигне ноге високо са стране као у Бенинијевом филму и због низбрдице која је све већа његов лет ка кући крене.

Вешто избегава пролазнике које претекне или му иду у сусрет,још вештије заобиће кола са обраним кукурузом,или грожђем, претекне неки трактор и спрема се да скрене право у двориште не кочећи притом.

Тетка Наца је разговарајући са комшиком била непажљива на тренутак само док је хранила кокошке,и оне се растрчаше по дворишту. Да се не би разбежале по сокаку хитро је затворила улазну капију.

Наш Сташа је рекох већ,право са пута улетао у двориште. Све до сада,али…

Од Сунца које га је грајало право у старачке очи није спазио да је капија први пут затворена. Сусрет са капијом није био уопште пријатан. Прелетео је збуњено преко ње,пао на пет – шест бале сламе коју је пола сата пре тога срећом Наца спустила из плевње,одскочио мало преврнуши се потом право у зрео парадајз.

Назвавши га пијаном битангом,ишчупала је супруга багремов коц из баште…

Сташа је збуњено лежао потрбушке између парадајза блитве и першуна. Да ли од измешаних мириса поврћа,или нечег другог, вртело му се у глави. Када га је супруга млатнула по задњици први пут,па онда још једном и још једном мало му се памет разбистрило. Из комшилука је неко свесрдно навијао за Нацу,то селе удри,то и ја морам да урадим једнога дана. Не попуштај селе…удри…

Добар је човек ипак наша тета Наца,разумела је да је она скривила затворивши капију…и би јој жао. Донела је хитро једну малу столицу,флашу са ракијом и једну чашицу у знак извињења и оставила му је испред њега. Онда се вратила,насмешила се и очистила мужу косу од першуновог лишћа.

– А збориш цели живот да не волиш першун. Види га закитио косу ко да ће на игранку горе код сале. Ипак је било љубави у тим њеним речима.

13 мишљења на “Бициклиста !

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.