Записић,још један мали,малецак :-)

Ето тако,као деца неодрасла . Често замишљам како се чупава глава на татиној „“претис“ бицикли спушта низ брдо,са рукама подигнутим високо горе ка облацима. Код манастира најчешће,јер је ту била колико толико пристојно безбедна стаза за „“ летење“ . Ољуштени лактови и колена,но није се посустајало уопште . Данас ми недостаје та упорност. На те физичке ране човек је приправан од малена. На оно што му људи доносе,без обзира на све тренинге кроз живот – никако да се привикнем .

То мени и брату нимало не смета да се и данас не занесемо . Данас су стазе чисте и асфалтиране,бицикле су безбедније. Душа дечачка иште,па иште . И шта ћеш,удовољиш наравно .

Низ Лешјанско брдо је уживање посебно. Због свега около .

Photo by Musa Ortau00e7 on Pexels.com

Човек нам је махао када смо се већ спремали да успоримо , јер је ту близу већ био мост . Држао је у рукама два празна пластична балона од воде .

– Момци,где је тај извор лековите воде,знате сигурно . Чули смо приче,но није нас занимало никада .

– Мислите сигурно на извор горе код манастира .

– А,не не…ја код тих не идем . Тамо је … онда се уозбиљио и намргодио,па настави…тамо ја нико не идем.

– Па онда не знам за други .

– Немој да ме…да не кажем шта . Једна жена ми је причала,да баш овде поред реке има неки лековит извор. Она се каже излечила од најгорег . Подигао је балоне да видимо ,ајд момци будите добри,много журим бре.

Да ли да му кажем,или не тренутак размишљања .

– Пази,рекох могуће,могуће. То га је орасположило видно,но ја наставих…

– Ни стотинак метара горе на брду је сеоско гробље и сметлиште. Мало горе десно…видиш горе оне кућице…е ту је друго гробље…могуће да је због свега тога та вода лековита. Нисам паметан .

Богами,израз на лицу му није био баш пријатан . Дилему није имао после пар тренутака .

-Причај ти шта хоћеш , ја оној жени више верујем него вама !!!

– А да ипак одеш горе до манастира…прекинуо ме руком,као саобраћајац када зауставља аутомобил…

– Ти иди горе,ја нећу…рекао сам ти…

– Добро,помирљив сам ја,на здравље рекох нека је… и кренусмо полако. Када смо од моста скренули десно,мој брат стаде,погледа га и рече … баш чудан неки човек .

На корист , или на штету свако од нас бира сам .

10 мишљења на “Записић,још један мали,малецак :-)

      1. Svi mi volimo da mislimo da je ono mišljenje koje smo sami donijeli (na ovaj ili onaj način) jedino ispravno. Ono o čemu skoro nikada ne razmišljamo je „Kako smo i na osnovu čega uopšte formirali mišljenje“?! Bez obzira na to što nekada nismo u pravu ako primijetimo da nam ukazuju na to pojedinci ostaju pri tom svom prvobitnom mišljenju, bez namjere da ga mijenjaju ili razmatraju njegovu tačnost.

        Свиђа ми се

      2. Mnogo puta sam mislila da sam u pravu, a nisam bila. Moje mišljenje (pretpostavljam da je tako i kod drugih) se formiralo zavisno od životnih navika, socijalnih kontakata, a ponekad Bogami i od predrasuda. Tek kad bih promijenila ili sklonila nešto od toga, ili recimo posmatrala sve nezavisno bez ikakvog konteksta shvatila bih svoju grešku. I onda bih zavisno od zaključaka mijenjala mišljenje. I ja sam od onih koji kad počnu da ih ubjeđuju ostaju pri svome pa makar to bilo i pogrešno. Često sam i pisala na temu „Ne dirajte mi rutine i ne mijenjajte mi mišljenje“. Volim ja doći do „svog mišljenja“ sama. Pretpostavljam da nisam jedina.

        Liked by 1 person

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.