Записић !

Наши родитељи су се дружили,па су наставиле старије сестре. Нормално је било да наставимо и нас двојица. Никада се нисмо посвађали. Пар пута би неко од нас дигао носић увређено на другог,брзо би нас прошло.
Увек је имао другачије снове,и знао како да до њих стигне пречицама за остале непознате. И сновима смо се,поред осталог, и мимоишли. Постао је оно што је хтео,врло брзо,и лако.
Ја сам отишао другим путем. Још увек сматрам да неко ко жели то што је он добио мора мало да буде фијууууууууу… зна и он шта мислим о томе.

Син његов,дивно дете. Више по души подсећа на маму срећом,или баку.
Повезли ме пре пар дана кући,да се испричамо мало. Син вози а нас двојица се разбашкарили на задњем седишту. Пролазимо покрај 4 црквице до куће. Син се увек прекрсти. Приметио сам да увек погледа у ретровизор. Први пут га је тата чудно погледао,други пут…е трећег пута није издржао.

“ Ти се не крстиш поред цркве,погледао ме љутито ? „

“ Ја то некако у себи изведем,неприметно . „

“ Не знам шта је овој деци данас,много ми иду на живце. Само се крсте,крсте… “ и покушао је на брзину и он да изведе,но било је комично гледати га руменог у лицу.

“ Па какве везе има,учила су деца у школи. „

“ Како шта има везе,па на шта то личи,можда некоме смета.“ Дете је ћутало,а знао је да ћу ја на његову страну увек. Па ако успем да га одбраним,добро је…

“ Да ли тебе неко критикује,што се никада не прекрстиш ? „

“ Још би му то требало “ тешко је владао собом већ .

“ Чекај,чекај…кад су ти уградили стент,а ми чекали да се пробудиш…шта си прво рекао ? “ Можда није очекивао да га подсетим,а можда и јесте.

“ Не знам,не сећам се“ полако се примиривао.

“ Рекао си,хвала Богу остао сам жив,и покушао си да се прекрстиш,но руке су ти биле у цевчицама… „

“ То је било тада,признајем . „

Пусти га чика Синиша,пусти га. Питај га где је био за викенд,па после мени нешто прича. Тата је ћутао .

Био је на неком пословном ручку. Знаш шта се кркало !!! Јели су живо јареће месо .

Па то је десерт,уз неко скупо вино. Сада већ није био на своме. Пробао сам,радознао сам…секло се на танке листиће… шта сада,шта хоћете,а ви небисте…

У лепо је друштво упао,а критикује мене. Не смем да помислим шта би ти све пробали…овај нормалан свет им више није занимљив…

Искрено,нас двојица то не би пробали .

Ајд вози и ћути !!!

Ћутим !!!

Јели Стефо,како цурица ‚мало да скренем разговор ?

Цурица,он способан за цурицу. Заљубио се,само њу гледа,само са њом излази…

И опет ти нешто фали,е мој ти татице .

Ја њега лепо учим,како треба,шта треба…немам коме да причам

Срећом па је то дивно дете… срећом и да смо стигли,шта ли би још чуо…

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.