Оронули смо…

Ко год оде одавде на било које време, па када се врати примети како је све оронуло. Оронуле ограде,куће,шљивици,стазе…оронули и људи. Као да се све десило изненада.

Када је комшија и рођак пао кући у несвест,супруга је одмах послала децу код нас да их припазимо. Слутила је да се неће добро завршити. Зна човек,одмах примети. Девојчица,трећи разред видно је узнемирена и потрешена због тате. Дубоко је дисала и само понављала : „ Хоће ли тати бити добро,чика Синиша ? „

Нагледао сам се смрти кроз мој живот,па су ми сигнали њене душе говораше све. Када се дете смирили,знао сам да је тата отишао да се представи Господу своме. Дечак, први разред,има неки свој свет од када је прогледао,само је ћутао. Види он нешто другачије од нас и нико не може да продре до њега. У тренутку је само са осмехом на лицу рекао „ Тата „ где је тата пита девојчица. Руком је показао на расцветала трешњу коју сам због покојне маме засадио баш пред улазним вратима . А врата су била широм отворена да бих ослушкивао шта се напољу дешава. Знао сама да види татино лице у тим маленим цветићима.

Ништа нисам умео да кажем. Хитна је брзо дошла,и одмах се вратила. Знао сам и то шта значи,само константују и оду . А мени је следио тежак задатак да деци скренем пажњу на нешто друго. Успевало ми је колико – толико .

Онда је почео да звони телефон . Брзо се пренесе вест . Људи су само радознали , знам. По мало и срећни што се њима није десило . Не могу да причам пред децом,но нико ме не разуме . Па шта,па како,због чега… а сутра ће велика већина остати кућама . Што због страха од вируса,што због полицијског сата . Све ће то бити само добро оправдање .

Тако и би сутрадан,како вам казах малопре.

И почело је од јутра. А беше Ускрс. Требало би да буде леп дан,да се радујумео Ускрснућу. Овде је смрт крај,и ко проговори другачије,непријатељ постаје. Зато и ћутим обично,помогнем шта ми кажу и ћутим. Корона вирус нам није стварни непријатељ. Непријатељи смо једни другима.

Прво нападоше брата покојниковог који је пре двадесетак дана дошао из Турске.

„ А где си ти пошао овамо међу нас. Оћеш нас десет да заразиш.па нас десет по десет,па још толико,и оде Србија дођавола. „

„ Шта вам је људи,браћа смо нећу ваљда да седим кући „ Некако их примирих.

Пролази време,а нама некима све теже.

Покојников брат,доктор ми се придружио у хладовини. Дечак је мирно изнео из куће ћебенце и јастук. Пронашао место у тракторској приколици десно од нас двојице, која ће одвести његовог тату . Посматрали смо га. Брзо је задремао,повремено се осмехујући као када те неко милује по образу, а ти мирно сневаш. Примећује се само по осмеху заспалог да му је милинкица око душе.

Још једна потврда да неки виде невидљиво .

Од свих синоћ радозналих који су се распитивали шта се десило нико не дође да се последњи пут опрости. Већ су имали спремљене изговоре у случају да ових дана сретну некога од породице.

Са чашицом љуте у десној руци прилазио нам је бркајлија,већ орасположен и насмејан.

– А , јели докторе,ти се не плашиш. Ајд за овог овде,рече показавши очима ка мени, за њега знамо да не поштује никог,али ти…

– А чега да се плашим. Смрти ? Па свако од нас ће умрети,пре или после.

– Пустите њега,он би мајку спасао да је умео. Рече жена и не окренувши се ка нама.

– Ауу бре, Добро си ми рекла да не идем код њега.

– Богу хвала да не мораш уопште никада код лекара,од срца ти велим. Умео је он миром да се брани . Оно што ја не умем .

– Ја не могу да замислим да то тако може,само склопиш очи и…

Докторова сестра је мирисала на јевтин дуван. И руке,и коса. Са жутим прстима се већ приближила. Ово је прилика да покаже свету каквог брата има,не да покаже да јој је драго што га види. И он је ризичан,медицинари се сада највише побољевају.

– И мени тако каже када га позовем да га питам за неки лек. Ако си спремна да се отарасиш гадних навика које ће те уништити дођи,ако нећеш слободно одабери другог лекара.

– Па зар то није понижавање људи моји. Где је ту етика ???

– Јесте,сложише се једногласно . А ми смо ћутали. Када човек спозна ко је колико може,а колико не,он онда седи у тишини и не немаће ни своје мисли нити своје друштво другима.

Овакви догађаји оставе неизбрисив траг на нама. Први знак мудрости што каже Иљин је искреност према себи пред лицем Божијим. Пред људима,од тога нема ништа. Јер такви су људи, ако се пожалиш кажу да ти није ништа. А када се нешто лоше деси, опет кажу није се лечио и чак ни тада ниси добар за никог. Тако ће причати и о покојном .

И није проблем да се коментарише ко колико плаче од присутних. Свакакав разлог је добродошао,осим разговора … о …

– Добро је што су забранили да се иде у цркву јутрос, добро је. Не могу да предпоставим шта би се десило…

Било је злобе у мени,признајем,када им казах да сам се причестио пре пар недења,и хвала Богу још сам на ногама. Врло брзо се направио круг око нас,па су се померали све даље и даље. Све док је имало места. Ето још једног непријатеља.

Сви су бринули само о себи. Нико већ сутра неће питати породицу имају ли довољно дрва,треба ли им нека помоћ. Сутра ће све већ бити заборављено. Али… већ се неко досетио. А шта мислиш,како ће ова млада снајка да се снађе. Шта мислиш да ли може да јој се припомогне мало. Не схватају да тим речима вређају тридесетдеветогодишњу покојникову супругу. Вређају њену душу,њен образ,њено образовање,духовност… па није она зрела трешња па да сваки пролазник одломи грану колику пожели,обере зреле трешње и баци грану.

– Оћеш да пробаш прво ти,па ја,или… ?

А мали дечак је и даље мирно спавао у хладовини. Волео бих на трен да прошетам тим путем .

Као ове капи кише оду и Људи из наших живота

4 мишљења на “Оронули смо…

    1. Кршени Србин,Светосавац – зна да смрт није крај. То је нови почетак,ако страха нема. У рођењу мора да постоји неки дубљи смисао. Не би се Творац мучио само да би нас посматрао како трулимо. Тако и у одласку одавде. Ускрс је био савршени моменат за све нас. Сакупило ми се свашта ових дана,знам да смело не би,ето ипак…

      Liked by 1 person

    1. Не слажем се,опрости. Не тако давно да чак и ја памтим у комшилуку су се спремале Славе заједно. Жене су кувале,правиле слаткише,мушкарци су се бавили својим послом. Сви су доносили од куће,шта су имали. заједно се ручало. заједно се ишло у косидбу,или где већ . Не тако давно поштовао се свештеник,лекар,ратник…данас од тога нема ништа. Најжешћи критичари су конзументи од раној јутра до пред сан свих врста медија. Поменути доктор у разговору каже да је учио у школи како вирису може да преживи тек пар минута сам ако се не прикачи за живу ћелију. Они који све знају назваше га будалом јер су на тв-у чули да може сатима.Свако од нас може против себе,то је једина борба коју признајем – да видимо где грешимо и да то поправимо. Дакле борба са самим собом,ништа више од тога. И ето… има Бијело Дугме једну песму “ све овде можеш купит,пријатеље,славу,сјај и снове,за долар продаје се све…” https://www.youtube.com/watch?v=xXuk-V3FNi4

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.