Сумрак уопште није добро време да се започне било каква кавга

“ Од радости не умем да причам,као што и нико не уме. Речи радости,то су речи анђелске. Ми, смртни,само осетимо кад и кад сласт њихову “ Јанко Веселиновић

Сумрак уопште није добро време да се започне било каква кавга јер ће кажу,да те бије малер до јутра. Ал ајд ти то објасни Ратку ако можеш икако. Последњи пут када је саслушао некога било је то још у време када су се детелине горе по брдима косиле ручно. Значи – много давно.
Био је некако – баш такав какав не би требао да буде. Као да је хтео у инат свима да буде баш такав.
Да вам причам о томе како је леп дан био у том малом селу неће вам значити ништа. Како су птице радосно певале,како се лагани топли ветар полако спуштао низ реку. Како је Сунце грејало цели свет..како је свако око постало нежније … али не њега. Тако је мислио већ поодавно.

Можда ћете помислити да је то какав лош и зао човек. Старо,маторо гунђало… добро по мало сам и ја крив то сам овако почео причу. Дође му тако да се посвађа са свима,ако мора и песнице да употреби није му проблем. Само да прође и овај дан. Можда није више знао како…

Пролазимо кроз муке многобројне и искушења разна кроз живот. Можда паднемо у нечијим очима,што не значи да ћемо пасти и у очима Творца нашег. Можда ће се многи разочарати у нас јер ни не слуте да нас нешто оптерећује. Но можда ће нас Он због свега наградити.

Ми то све са стране посматрамо,тек малкице незаинтересовано.

Млад господин је прелазио преко улице,па право у продавницу. Први,други…на трећем степенику га је чекао љутити Ратко. Десном руком је држао полупразну,испијену флашу пива. Левом руком се придржаво за гелендер. Нервозни су му били ти прсти. Можда од алкохола кога је свакодневно само додавао,можда од ко зна какве друге муке. То не знамо. Неочешљана седа коса,необријана брада..мислио је да ће заплашити младића само својом појавом.

Има погледа у човеку који се ретко употребе у животу.
Посматрао га је младић мирно као да посматра нека зажутела поља жита. Нервирало га је то. Ћутала је племенита душа младића. Он је припитомио Све уоколо! И то Све не може да дозволи да се са њом догоди ма шта лоше. Бадава што је Ратко био спреман да се потуче са видљиво млађим и јачим. И деси се нешто чудно,погледавши миран осмех младића само се померио у страну. Ништа Ратку не беше јасно. Мило му је било што није завршио разбијена носа.
Крену ка нама. Нису га баш ноге добро држале. Оматориле су те ноге одавно.

-Лако је њему опраштати свима када никакву муку нема. А баш сам…хтео да га нервирам,баш…а он млакоња неки.
Ни за шта ви нисте.

-Не љути се на њега. Он има златно срце. Не можеш му ништа,не љути се.
-Таква сам ја срца некада јео за доручак.
-Ти не би ни знао шта би са таквим срцем,ћути ту и седи.
-Ајд бидни ти на мојем месту мало,дан два не мораш више,рече пркосно. У очима му је засветлео неки бес. Кад је човеку све потаман у животу лако му је бити добар и праштати свима. И погледа кроз излог продавнице унутра. Млади господин се весело чарврљао са продавачицом,што је Ратко додатно нервирало.

Можеш и ти да будеш добар ако хоћеш.
-А шта би ја радио са том вашом добротом ? Шта ће то мени ? Онда је заћутао на трен. Не бих да ми неко вечерас брчка по души,није ми до тога.

Није свет баш тако леп каквим га ти описујеш.
-Није истину збориш,још лепши је. Ал’душа моја толико види. И опет се утишинила још увек у траговима племенита душа његова.
-Ја се уздам само у Бога,на људе сам заборавио давно. И знам да ми образ неће опрати нико до мене самог.
-Имаш жену кући,имаш две ћерке које си ко зна када видео…
-Оне су саме… онда је опет ућутао. Загледан негде у даљину молећивим гласом приупита да ли би га неко частио још једним пивом, па да крене на починак.

Као да је чуо млади пређашни господин је носио у руци пиво и три сока. Без имало љутње седе до Ратка.
-Опет те смарају ова двојица,а. То је додатно старог кавгаџију такнуло .
-Ма јок…нека их. Ондак се окренуо ка нама.
-Малопре си нешто поменуо…да могу да будем опет добар…можда помислите да је тешко изговорио ове речи,а није. Како,говори ?
-А,то кошта.
-Колико ?
-Шест стотина динара,није много.Даћу ти нешто што није скупо.
-И шта…тек тако.
-Да,тек тако…
-Срце ће ти постати од злата…
-А коме да га продам
-Лупио га је онако васпитно поправно по рамену,довољно да се малкице затетура скоро испустивши флашу пива.
Заволећеш ону твоју намучену жену још једном, и нећеш више скакати на њу као накострешени певац. Престаћеш да је тучеш, да је псујеш…вратиће ти се деца са унучићима. Када ти њима опростиш опростиће и она теби. Опет ће твој дом бити весео. За неки дан ти је Слава,иди кући доведи се у ред,позови ћерке да дођу. Знаш ли како лепе унучиће имаш,знаш ли
-Моја Јована,моја мезимица…напућио је усне осетивши кривњу какву није никада до данашњег дана.

-Више нећеш трчати за оном малецком комшиком,то га је такло. Ћерка може да ти буде.
-Одкуд знаш.
-Е,па ми све знамо…

-Дај руку. Старац је отворио длан и зачуђено гледао у оно што види у отвореној шаци.
-Зар ово…немојте да се са мном зајебавате децо,немојте.
-Да,да…то…веруј нам.
-И колико ово кошта.

-Тата ми је причао да од тебе нема бољег мајстора у околини. Имам неке две секире кући. Само их исклепај и направи нова држала и ништа више. Узми твоје је. И склопи му млади господин стару испуцалу шаку нежно,топло. Погледао је своје млитаве руке Ратко.
-Овим рукама ништа више ја не могу да направим.
-Можеш,можеш веруј ми…само иди.Кажу да ти је отац, Бог да му душу прости, био поносан и дичан на тебе. Ал оде млад сирома,шта да се ради. Онако уморан и болестан говорио је моме тати бринуће мој син о свему не бојим се ја. А…син…е мој Ратко.

-Знам ја да ми не ваља све ово. Не морате ви да ме учите рече дрско,онда одгурну флашу од себе, намргоди се и крену.

Надаље се десило нешто… што је на почетку приче и замислити било апсолутно немогуће и потпуно тешко. Ћутке се диже и оборене главе крену своме дому. Док је ишао кући изгледало им је из даљине да оним умазаним рукавом брише сузе,старачке тешке мучне…
До малопре је мислио да образ не може никако опрасти,а сада . Застао је, окренуо се према њима и махнуо им. Обећао им је…

Можда су добри људи ту негде,сасвим близу нас,као млади господин што вешто избегава сукобе. Расејавају доброту по душама,често са даљине, да нико не примети. Дошаптавају нам,показују невидљивим прстима у правцу где се треба кренути…као када сељак између прстију по тек поораној њиви баца семе детелине . Нићи ће ту нешто сигуран је.

16 мишљења на “Сумрак уопште није добро време да се започне било каква кавга

      1. Sad sam videla komentar koji je otišao u Spam. Ne proveravam spam svaki dan, a zaista ne znam zašto je Vaš tamo završio.

        Свиђа ми се

    1. Добри човече,предобри комшија…лепа је то књига,не знам колико је за нас световне људе спашавајућа. Ја сам изгубио братића,имао је тринаест година. Није стигао ни да се заљуби,леукемија га однела.Сећам се његовог осмеха. Онда је једна девојка страдала, имала је шеснаест година. Писала је поезију,свирала је са нама. Нисам могао да одем на сахрану,а онда сам много година касније пронашао тачно гроб на градском гробљу…много сам драгих изгубио.Најбољи пријатељ је отпутовао за двадесет дана са три тумора.На дан сахране имам позив са његовог телефона сат пре сахране…има око нас нешто недокучиво што се треба разазнати. Тај процес туге једном прође. Ретко ко ће ти понудити разлоге зашто се нешто десило и колико ће трајати. Ретко ко ће ти дати смисао у болу. Једном сам ти поменуо Валентину Нину Игњатовић… она има исцељујући поглед на свет што нас окружује. Пре пар дана ми је отишла тетка за коју сам много био везан. А једног брата је убио ауто у центру Извора прошлог четвртка,педесет метара пред кућом. Брат је имао две клиничке смрти пре овога. Мораш пронаћи одговоре и у световном и у духовном. Чувај се…све прође. Велики си ти човек,можеш то да осветлиш сигуран сам.

      Liked by 2 people

  1. Poučna priča. Postoje ljudi koji uvjek mogu pronaći nešto pogrešno u svakoj situaciji i postati nesretni, ljuti…i postoje ljudi ljudi koji nađu nešto dobro u svakoj situaciji i postaju zahvalni.Niko nije slučajno postao dobar i to je vrlina koja se treba učiti. Gdje mladi gospodin što vješto izbjegava sukobe, starca lijepim riječima vodi iz samozaborava:-Тата ми је причао да од тебе нема бољег мајстора у околини…..Заволећеш ону твоју намучену жену још једном…
    Srdačan pozdrav Siniša ((-_-))
    Kimi

    Liked by 1 person

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.