Све те златне јесени у којим сам трагао за тобом…ни близу ти нису…

То што идеш…добро је…

На литургију никада не дођеш исти. Као када узмеш књигу неког великог писца. Достојевског што да не. Увек ћеш препознати нешто ново у ономе што нам је писац хтео представити. Овога јутра био сам као изгубљен дечак у шуми међу овим људима. На оваквим местима човек је ту да би упознао себе. Човек се увек нада да ће време донети неко чудо,изван њега. Нешто што у себи нити види нити наслућује.
Временом човек изобличи оно што је мирно и лепо у њему било,па побегне од тога. Распемо по небу све оно што нам је дато бесплатно,без жеље да прикупимо то икада и вратимо себи.

Требао сам да будем миран,а никако ми није успевало. Требало би да буде другачије, но ја сам тек овде уопознавао све слабости своје. Поред оних којих волимо морамо проводити време и са онима који су заборавили етику и морал,заборавили на доброту. А овде их је поред мене било превише да не бих обраћао пажњу на свакога од њих понаособ.

Одевена у хаљину без било каквих украса,изгледала је једностано а складно. Њена дивотица долазила је до изражаја. Нисам је одмах препознао,можда зато ми се поглед на њој највише и задржао. Чак и моја душа у тим данима је за мене била неухватљива. О препознавању нисам ни помишљао. У једноставној хаљини у којој је била елегантнија од жена обучене у скупо плаћене хаљине. Без икаквог накита на себи, осим сатића, који јој је неко ко зна ко и ко зна кад поклонио,као да је сва од злата изаткана или од нечијих снова . А можда је украла нечији јастук па од њега сашила хаљини украшену сновима тог неког… ни снови нису кaо што су некада били. Науче они, свраћају тамо где је поломљена тараба, па се провуку. Или грана старе трешње која је изашла на сокак па преко ње ушетају тамо где не би смели.

Као обешен стари шешир пред вратима, који више никоме није потребан тако је и моје срце чекало.
Очима које су некада тужиле све се види чистије и јасније. Можда сам требао да изађем одмах када сам се досетио ко стоји поред мене сагнуте главе у безгласној молитви. Али нисам…

Можда ме је волела некада, а да није ни знала. Можда сам и ја њу. Никада нисам заборавио кога волим верујте ми. Све што кажем у вези ње,слажем. Ваљда желећи себе да убедим… да је истина достижна и да љубав није само тек неистина или бајка нека. Тада давно сам мислио да не заслужујемо ни ту доброту у себи на коју су ме често подсећали. Ни у себи,нити око себе. Тада у том твом детињем погледу сам пронашао спас, као када ти добаце појас за спасавање после година лутања по мору. То море сам ја заталасао и после много дана схватио да га само ја могу смирити. Ја нисам имао никакав златни кључић за откључавање срца нечијег,то ми је предност била. Има, причају стари једна травка коју само најупорније корњаче пронађу и могу само да ти је поклоне. Та травка откључава све. Е ја сам је добио но одрекао сам је се на време. Шта ће мени нечије срце ?
Када ти неко нешто дарује ако сматраш да ниси достојан не узимај никако јер дар се претвара у проклетство. Дар и поклон није исто. Дар обавезује,поклон не.

Искушења за велике људе су на сваком кораку,а за нас ситне,мале и небитне је прилика да се побегне…далеко.

Изашла је случајно пре мене из малене црквице. Можда и није знала да сам овде. Можда је осетила да је неко посматра !!! Пружила је руку ка мени насмешивши ми се скромно,како сам уосталом и зааслужио.
-Радујем се што те видим. Ја сам ћутао само. Нигде спаса из ове ситуације. Погледао сам у стари дарвилов сат,брзо га сакривши да га не примети,јер…
-Драго је и мени,веруј ми. Морам да одвезем кума часком до аеродрома па ако желиш касније… прекинула ме је додиром по руци.
-Нека,нема везе. И би ме жао што то рекох. Застала је,главу савила према земљи. Као да јој је нешто сметало у тим лепим очима па је трепнула неколико пута. Онда је благо,једва видљиво климнула главом. Благо се насмешила. Видело се колико јој је то било тешко,још једном уздахнула,навукла озбиљност на лице и само ме погледала,као странца,као да ме види први пут. У очи ме је право гледала а онда ми је постало непријатно. Више се није окренула,но кораци,ти несигурни кораци су ми говорили много. Са сваким кораком несигурнији.

Никога ја не волим ружо бела. Ваљда нисам кадар за такав подвиг. Није било пријатно то сазнати о себи. Тврдоглав човек то не може. Он само намеће своје другима. Увек сам злоупотребљавао свачију доброту. Моја корист је једино била важна. Човек мора да има неко уточиште у нечему што је вековна вредност. Ја нисам тада ни знао ништа о томе. Ваљда зато што у дому где сам одрастао нико никога није волео,избегавао сам суочавање са туђим очима плашећи се расправа. Плашећи се и топлих очију неких не схватајући да са супротне стране стоје емоције и љубав.
Неко је кришом привезао наше снове, а да нисмо нити знали нити осетили то икада. Загледани у другом правцу, а не једно ка другом, отимали се док не покидасмо конце.

Неколико дана после овог сусрета био сам сигуран да ћу је видети опет. И спремио сам се. Код нас слобоверујућих важна је та борба да се освестимо. Мени борба не недостаје. Фали ми само победа над собом па макар и у последњој секунди.
Љубав је стваралачко осећање јер могу и имам нешто другоме да дам због чега ће тај неки други да узрасте и у тој размени узрастам и ја. То је дакле међусобно дељење у том нашем расту.Сви имамо довољно само не копамо по себи…
Е сада ћеш ти видети…
Но сада она није обраћала пажњу на мене,иако је знала да рођендан ми је. Неко пажљиво вуче конце па се залуд отимамо често. Много добрих људи се овде могу срести,зато и често долутам довде.
-Поштовани брате чуо сам тихи глас брата Далибора.
-Многопоштовани брате,радујем се што те видим. Братски стисак руке често је неопходан у оваквим данима.
Склањајући се пред корацима људи који су излазили налетесмо на госпођу.
-Опрости !
-Опрости ти ! Брат се насмеја. О,па ви се познајете !!!
-А ја увек некако желео вас двоје да упознам,од када сам приметио да долази овде код нас.
-Ти си можда једина особа на овоме свету брате која би то пожелела,чак и нас двоје смо одустали од те идеје,одавно.
-Она је…она је неко због кога сам пожелео да будем бољи…да би се сусрели некада…овако…опет…поново.

И тако док смо нас троје седели на клупици испред црквице прилазила нам је стара монахиња,вршњакиња моје маме .Пред старо мајком увек сам био пажљив и тих. Устао сам,но руком ми је показала да мирујем,нема потребе…овде се сви познајемо савршено добро.

-Нисам знала да познајеш ову лепу жену сине,рече и помиловала је по образу.
-Зоркина унука. Сећате се,доле поред старе воденице.
-Ахаааа,сећам се,причала ми је мајка.
-Виђам је овде пар месеци. Први пут је дошла окићена као јелка. Сада ништа од тога на себи нема. Једва смо успеле да почистимо њен кармин,почев од улазних врата. И би јој непријатно.
-А види је сада како је лепа. Слегао сам раменима. Боље је да ћутим.
-Него,хајте ви да се почастимо мало.
-Ево,показала је руком на велики креденац,можете да бирате слатко од шљива,слатко од трешања…од смокви…

-Слатке цурице не би требало да једу слатко од шљива,покушах да се нашалим. Мати се осмехнула.
-А зашто не баш слатко од шљива,рече жена лепог осмеха спремна на расправу. Никад нам није пуно требало да упаднемо у вртлог непријатних погледа и речи.

E,ако си лутко помислила да сам на тебе мислио када казах то о слатким цурицама,јесам,ниси се преварила…и то ти је у реду, на то немаш примедбе. Није у реду слатко баш од шљива…е моја ти…

7 мишљења на “Све те златне јесени у којим сам трагао за тобом…ни близу ти нису…

    1. Кажу : “ дарови су човеку дати на реверс од Бога. Дао сам ти бадава, да видим шта ћеш са тим урадити што сам ти дао бесплатно. Оно што човек јесте, једном увек мора бити објављено.Јер човек стичући искуство не ради ништа друго,већ заправо упознаје себе
      .Ако човек сазна оно што јесете,сазнаће и оно шта ће бити… “ Срећу и добро здравље ти желим добри комшија.

      Liked by 1 person

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.