Одлична,пропуштена прилика за један предиван јесењи портрет…

То што идеш…добро је…

Сви смо за све криви каже старац Зосима из Карамазових.

Човек се роди као планински поток. Обасјан Сунцем, прекривен песмом птица…обале су људи који срећемо на том путу. Из тих обала често сипају своје смеће по нама. Ретко прођемо кроз обалу обраслу пољским цвећем или добијемо пријатну хладовину…али постоји друга вода чија кап нас само очисти…Та кап може да буде и сузица топла,чиста. Наша и нечија,свеједно важно је да нас опере.

“Неко је тако хтео” рекох избегавајући да поменем Бога. И још ми није јасна твоја улога у мом животу, остале сам разјаснио, а тебе не могу никако.
И ето ја сада чак и у шуми бирам путеве којима се слабије ишло.не бојећи се да ћу залутати и заувек у тој шуми остати. Наша срца су као оне црне кутије у авионима. После сваког пада у животу једино у срцу пишу узроци несреће.

Од свега што сам имао, ја сам у срцу чекао некога ко ће ме преправити. Не слутећи шта то сасвим са собом носи. Бог даје људима оно што им је дубоко закопано у души,јер мисли да нам је то најпотребније…често и јесте. А ми то и не слутимо.

Срећемо људе којима дајемо, срећемо људе од којих узимамо често безобразно и без питања. Срећемо људе који нас даривају,којима ми поклањамо оно мало што имамо. Срећемо људе који су се због нас спустали у блатњави воду, да нам помогну и извуку. Ми смо се отимали својски, и њих смо испрљали још више. Нису се жалили. Онако блатњави и упрљани нису то сматрали својом грешком. Ја јесам,отимао сам се код сваког њиховог покушаја.

Играли смо се као дечица. Ти би написала као нешто на јесењем листи. Сакрила га а ја сам морао да га пронађем у гомили лишћа док су узрели ораси падали по нама.
У увек сам измишљао то што си ти написала трудећи се… Увек су твоје приче биле лепше од мојих. Често и сада то радим и увек ми неко тај лист украде. Знам ветар је то – ко би други могао…можда ти знаш ?

Одлична,пропуштена прилика за један предиван јесењи портрет…

Мислио сам да само квалитетни људи могу послужити као пример другима,о како сам се преварио. Некада сам те мрзео, па су наилазили тренуци када си ми недостајала,па затим нисам могао без тебе. Мислио сам да је то озбиљан проблем. Но ја само нисам знао шта хоћу ни од тебе, ни са собом.

Осушеном цвету не вреди да се небо отвори…а види сада шта си од мене направила !!!

5 мишљења на “Одлична,пропуштена прилика за један предиван јесењи портрет…

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.