…јер не може неко да има толико прелепе плаве очи као што су зрнца на том великом грозду…

Ситуација је таква била и да сам написао Ану Карењину теби се не би свидело.
Видиш ти то Бела Радо. Ти си више као јесен,увек се вратиш још лепша и слађа,донесеш још лепше и новије инспирације…ко уме да ти се радује. Ја сам ти више као дрво,накалемљено на неком складу између две њиве. Ни тамо ни овамо. Цветаћу и ја у пролеће. У јесен ће листови бити неодољиви,али сви брзо забораве на мене. Даћу неком залуталом путнику јабуку или крушку – шта већ. Неки ће слатко одремати у хладовини мојих грана,да не рекнем баш руку. Док неко ће се ту радовати меканој трави…сви ће отићи некада.

-Срећом па се неки људи не мењају никада. Осмехнула се.

-На том путу између тебе и мене су она класја зрелога жита. Нити јесен да се врати корак назад, нити да дрво које повремено процвета направи корак напред. Чујем ја повремено неке тамбураше са твоје стране. Можда ме то само слагао неки ветар немирац па ми потурио твој глас уместо жица које трепере…ја то најбоље знам како неки свирају само срцем а неки шетајући прстима по жицама.
Препознавао сам те ја увек…ако ми се деси да са осмехом дочекам јесен. То је бивало баш ретко у последње време.

Пронађем те ја често…има горе у купинару једно стабло.Ту је некада била стара колиба и велика вињага около дрвене ограде. Сада се та лоза уплела у дрвеће,можда Божијом руком вођена а можда ју је неко од пролазника исплео као да је плео некоме шал за зиму…и страх ме да погледам у зрела зрнца. Уперим поглед у даљину преко врхова дрвећа,па преко оне велике борове шуме…и онда опет тамо негде где се облаци спуштају на дрвеће….и опет ми поглед побегне сада на другу страну. И тамо ништа лепо. Из димњака сеоских кућа први димчићи крећу ка небу. Можда неко греје промрзле прстиће,можда нека мајка меси погачу….и пре него се сетим да је једна таква кућа требало да буде наша…опет погледом побегнем…и вратим се на грозд..и када више немам куд да бежим кажем ти “добро вече лепотице” јер не може неко да има толико прелепих плавих очију као зрнца на том великом грозду. Не смем ни да га дотакнем… и сјурим се низ оне непокошене детелине…и у трену када треба да прескочим онај малени поток станем и одахнем…е овде те нема….јесте. Жмурећки се окренем око себе…онда дођу до мене шапати воде који ме подсете …срећом па и јесен једном прође…ето видиш нисам те тражио зашто бих те лагао. Некима је било дозвољено пар секунди да не мислиш на њих,одмах би дизале увређено носић. Мени је било дозвољено да прође и зима и пролеће.Е, тамо мало око Велике Госпојине би се унервозио…и опет све наново. Видиш некима је довољно да умоче перо у сузу (1),осмех или срце,ја сам битанга био од увек. Украдем са оне лозе најлепши лист. Ставим га у блокчић и до јутра он сам напише причу. Ја онда само поносно устанем из немирних снова, чим бацим поглед на блокчић и придружим се свим преварантима по граду. Од њих не мораш крити да си заљубљен а ниси планирао. А коме је то успело када је планирао, што ли лупам глупости ?

П.С (1) „да умоче перо у сузу“ сам злоупотребио коментар herrmomonews на један Младенов текст,надам се да ми неће замерити ова два господина.

4 мишљења на “…јер не може неко да има толико прелепе плаве очи као што су зрнца на том великом грозду…

    1. Одговор

      Са безброј туга сам се сусретао кроз живот. Мали бата је имао тринаест година када је отишао а мени није било јасно зашто. Као малом дечачићу мајка ми је говорила да од писања,читања и измишљања нема користи. Дуго ми је требало да разумем да ми је лакше када се загледам у папир. Кажу да Бог осветли у неком тренутку човеку оно што му је дубоко закопано у срцу. Постоје душе луталице,добровољци ( једна си од њих )…срећемо их када нама треба генерално сређивање душа,када нас забораве, то су велики људи по мени. Отимамо се сви… среде они све. Што више тежих сусрета…лепши је живот. Само део ставим на папир…ако успем срећан сам.

      Liked by 1 person

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.