Пар речи о срцу.

Некада…пре много година срце сам качио на удицу и спуштао га у хладну воду језера. Ту одмах испод шумице,да га сакријем док прође јесен. Ал’ видиш неко је ту бацао нешто друго…На врху једног огромног храста се једном закачио облачак и никоко да се ишчупа. Е свако ко прође испод њега нешто му се у срцу промени. Заувек. Све оно чега се одрекао баци у воду хладну. И ја сам баш непаметно изабрао место за своје срце. Негде на средини језера где је дубина највећа и где је вода нахјаднија а најбистрија. Поглед му се зауставио негде тамо куда је кренуо, тамо где је и она погледавала…

Пази чак и да је неко засадио у круг око језера оне зимске ружице не би било тако лепе…онда се ућутао. Претераћу осећао је…

– Као када,коначно и њена лепа усташца да проговоре.

Ма пусти то…

14 мишљења на “Пар речи о срцу.

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.