Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…

Марина и Дамњан су упознали скоро све моје пријатеље које могу овде да сретну. Седеле су једне вечери испод Соњине вињаге. Реч по реч,пошто јој стомачић расте,дошле су до идеје да направи поклон за девојчицу. Коме је прво пало на ум да јој остави књигу у којој ће бити исписан мамим живот,и мамина борба – не знам. Тек идеју су примиле са радошћу. Један позив ,други ,трећи…Катарина пристаје да уради илустрације . Ја ћу корице,чак их већ и имам урађене као да сам знао. Соњин муж познаје неке људе,лако се нашла штампарија. Одабрала је за почетак мој текст “Неко поправља…” и још неколико. Неке своје стихове, кратке приче једне пријатељице… Соња прави лектуру,исправља знаке интерпукције,граматичке грешке,скраћује реченице.Вала мало и претерасмо,стотинак страница већ се накупило…скупили смо новац заједно и лепо је испало. Било је милина посматрати лепу жену како држи књигу у руци са осмехом.

25 комада је штампано,за најближе пријатеље. А зашто само толико. Па зато што је толико људи изразило жељу да је имају или поклоне некоме свом.

Једна симпатична ситуација : Колегиница понесе књигу на посао,остало јој неколико страна па жури. Књига је на столу,долази наша другарица,узима књигу у руци… “Јесење приче “ и почела да листа. У књизи наравно много тога подвучено,пар листова пресавијено. Каже занимљиво,и погледа име аутора. Не казах вам Марина је ставила моје име као аутора да дете не поставља питања пре времена када види мамино име.

-Миловановић Синиша…никад чула.

Колегиница се насмеши:

-Ни ја ,док нисам добила књигу на поклон. Ја ћутим осмехујем се у себи,можда и по мало злобно ко ће знати.

Е сада слободно критикујте,нападајте како свака шуша може да напише књигу. Нећу замерити. Слободно причајте о квалитету,о писмености и неписмености…пуцајте слободно ја сам раздрљио кошуљу и чекам стрелице.

24 комада је подељено међу пријатељима. 1 ће чекати,можда је малецка узме у руке некада,можда никада. Мама будућа се барем потрудила.

13 мишљења на “Да вам испричам,мада мислио сам да никада не поменем,ето…

    1. Хвала ти због тога,но тај примерак чека неке малецке рукице да га узму.Можда ће га узети због илустрација само…ко зна. Ни ја немам нити један за себе веруј ми. Када смо се окупили у „Апису“ било је то једно од најлепших вечери у животу. Лепо је чути „хоћу и ја један да поклоним Некоме…“ када неко жели за себе то је лепо,али када пожели да поклони некоме то је већ предиван гест. Можда и лепши гест него када видиш књигу у рукама некога кога поштујеш и волиш,и графитну оловку за подвлачење и дописивање по књизи.Не замери молим те.

      Liked by 2 people

      1. Стао сам на трен да размислим још у чијим бих рукама волео да видим једну такву књигу…нисам о томе размишљао до сада. Касно је за многе ствари,остарело се ваљда. Све мање је жеља.

        Liked by 2 people

  1. Значи за нас прекобројне (од броја 25 па на даље) нема примерак?
    Хајде ви поново у тај „Апис“ па видите шта ћете са нама!
    Један Поздрав и једно Браво од мене!

    Liked by 3 people

    1. Да си пажљиво читала госпођо идеја није моја била. Ја се тога не бих сетио. Ради се само о малом поклони без икаквих претензија према укључивања јавности у то. Не бих ово ни поменуо да није било у једном тексту коментара какво данас свакаве шуше,будале,неписмењаци…могу да напишу и штампају књигу. Увек постоји и другачији поглед.

      Liked by 1 person

      1. Господине ауторе, врло сам пажљиво прочитала текст као и све остале са блога! Бранко Миљковић је написао „уби ме прејака реч“ а ви Господине ауторе можете да напишете „уби ме прејака озбиљност“!

        Liked by 2 people

      2. Често човеку затреба подршка,разумевање,много пре критике.Критика јесте добра али не увек.Но те нијансе људи ретко препознају.Сви смо од истог Творца створени. Само што су неки на овај свет стигли као “анђели са сломљеним крилима” Често пута сам добијао критике од тебе,а да ниси имала појма да тренутак није био прави. Но шта да се ради,идемо даље. Свако људско биће је непоновљиво и јединствено.И ти и ја. Свакоме је дат по неки дар.И теби и мени…ако човека желимо да претворимо у гомилу,да га не подигнемо изнад просека,онда ништа нисмо вредно урадили.

        Свиђа ми се

    1. Не,неће га бити. То је заједничко издање. Много више има поезије коју су други писали него мојих текстова. Немам ја тих амбиција.Пишем јер ми буде лакше после тога.Ја сам још на почетку написао о себи „сељак,непрегледно необразован…“ јер сам знао да ће то одбити многе. Тако се и десило. Имам читаоце тебе,Станимира,ХерМому,Оливеру,Александру,Весну.Чешка,carMac-a ,Срећицу,Горана,Младена….остали сврате повремено. Мени сте ви сасвим довољни веруј ми. Није битно ко ће кликнути на звездицу већ ко ће покушати,потрудити се да ме разуме.

      Liked by 2 people

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.