Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

Некада ти се чинило да из очију бацам пламене мачеве на тебе који ће те одмах спржити само ако подигнеш те лепе окице према мени.
Да ме сада погледаш питала би се зашто овај човек дрхи предамном. А дрхтао је одувек.Од страха пред тобом дрхатао није,то да знаш.Знам да ме никад нећеш ни питати зашто.јер ко се таквог одговора бојао не би ?
А није то до мене. До тебе је. Гледала си на мене главом а не срцем. Но,и до мене је. Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца. Чувао сам се,штедео…ваљда.
Неких година касније десило се : Гости су се разилазили један по један.Због неке магле у очима нисам бројао ко је остао. А остали су сами они ко ји смели не би,никако. Нас двоје. Нас двоје не постојимо одавно. Амнезија,не сећам се више ничега. Али Боже мој једном се мора бити и јунак,јел да !!! У свим бајкама света морао си да ловиш змајове,да заратиш са суседним краљевством,пронађеш нови континет све из разлога да нико не примети страх да погледаш очи неке. Да си у ствари побегао,ушетавши на бојно поље,или спасао . Ни у једној причи тих путоказа нема.
Према томе шта је један придржан капут дами. Посебно што неће морати да се окреће и што ће сада из њених очију летети огњени мачеви ка мени.
За то време сви остали су се бавили само својим послом,као да је ово неки обичан дан. По озбиљности на њиховим лицима не би се рекло да уживају што је крај дана. Срећом па своје лице човек не види. Али осети када му ушићи горе .
Мораћемо стотинак метара истим путем,а спасиоца нигде. Штета је да се заврши овакав дан само на „лаку ноћ“ . Пазите то је пало на памет вама а не мени,чујем ја ваше шапате одлично.
И где баш на тих последњих стотинак метара који ће нас опет раздвојити да неко сагради ресторан са огормном рекламом за топлу чоколаду.
-Пије ми се кафа.
-Мени топла чоколада. Како да ти другачије кажем да ми се не иде кући. Не иде ми се сам.
-Сервирају ли овде на тротоару можда,знаш ли .
-Мислим да не,мораћемо ући.
-Ајд прво ти. Нисам улазила овде од ко зна када.
-Нисам ни ја. Зашто увек погледам у врхове ципела када се спремам да слажем ! Наравно да лежем у вези те амнезије .Година 2000 и нека. Осми дан у марту. Једном смо помогли музиканту да унесе сву ону опему у локал,и од тада смо пријатељи.
Због нечега сам волео тај март,баш те године. Све је било лепше само тог јединог марта.
-Девојка која је седела до мене питала је музичара „извините јел знате ону Црвени шешир можда ?
-Не знам,али има ко зна . „Даме и господо на вечерашњи леп празник решио сам да вам испуњавам жеље.Ко год жели може својој партнерки да каже да је посебно воли,можете свирати уместо мене,можете певати.И није битно колико то лепо радите,битно је да волите.Ево мој друг ће почети први да видите да не боли ништа стајати пред микрофоном.А за музику на увце се снађите сами када одете кућама.Дакле…“ Као што рекох некада имам поглед са пламеним мачевима,некада бих могао да запалим стог сена покрај пута,а некада као мало паче (што је све чешће са годинама ) ал ајд‘ нађите тај булдожер који ће ме померити са места. И зато сам сигуран да је слагала када је рекла да се не сећа када је била овде. Јер ту вечер многи памте , многима је улепшала не само дан,викенд,него цео живот.
Јуче на послу посматрам колегиницу како се слатко осмехује читајући поруку,па је онда куцкала,па се опет осмехивала.Али ако,њој то лепо стоји.
-Доведи и њега,писало је на једној поруци која јој је стигла,коју ми је показала.
-Не,нисам требао да размишљам,Не.
-Ево ти па јој реци сам. Не…али ме лако убедила.Имам карактер као Ђура Јакшић,шта ћу.
-Њега не могу,куцкао сам уместо колегинице. Он је отпутовао ко зна када ће се вратити.Чини ми се да нисма ни кликнуо на „пошаљи“ порука је већ стигла.
-Где ?
Ову причу знаш малецка,ајд да те подсетим.
-На јужној страни највеће планине има једна неприступачна литица. Нико је није освојио од када постоји време и планине. Као и нека срца наравно. Е тамо седмог дана марта цвета једна једина дивља ружа на тој планини.Легенда каже да ко је убере може њоме да очисти било чије срце следећег дана. То само ако је дарива са љубављу. Но није се играти са тим.Мора се добро размислити.
Није одговарила.Није ни питала због кога се неко ломата по стрмим литицама.
Него да се вратимо на ту топлу чоколаду ,време је.
Ћутали смо дуго.А и шта да је питам. Зашто је отишла,нећу. Како муж – е видите то бих могао.
-Како ти је фамилија.
-Која фамилија.Мајка каже да те стално среће,поразговаре по некада. Ето знаш и сам како је.
-Мислио сам на мужа. Знам да га немаш више. Јер како си ти растужила Неке тамо,неко је морао и теби да врати. За чудо као да је знала да ћу је то питати. Па је прећутала одоговор.
-Од када пијеш топлу чоколаду,ниси раније.
-Прочитао сам скоро у једној књизи да постоје погледи слађи од топле чоколаде,па да пробам ту чоколаду.
-А поглед, када ћеш њега пробати ? Како ли се то погледи пробају,но збуњена је,нека је. Е сада сам се ја утишинио.
-Не волим те више,рекох. Извини,али…вечерас је падала баш лепа кишица. У оном тренутку док сам читао твоју поруку,разведрило се на трен са југу.Сунце је засијало,као да је хтело да ме развесели,да склони сенку из мојих очију…ћутала је. Постоје места не свету где киша никада не престаје. Мала једна месташца,у шаку могу да стану. Чини се као да куцкају,а не куцкају само је обмана. Престала су да куцкају . И никога није брига зашто је то тако… Више га није слушала о чему говори.
Када неко пожели да види колико нешто вреди,однесе код филинграна,па чак и срце.Он пажљиво премерава,додаје,одузима док се вагица не смири. И онда то је то.
Неки други узму то што премеравају па ставе на теразије Јер са друге стране могу да ставе нешто друго. Било шта као нпр дипломе,викендице,аутомобиле,веспе па додају све нек не буду задовољни и цокну језиком у сласт…али то је онда упоређивање. Тада се оно срце које стоји само са своје стране смањи,скупи да не смета,да не збуњује.
И победник се увек зна унапред. Остаје ти само да се повучеш тихо.
Тако је и она радила некада,зашто би сада било другачије ?

4 мишљења на “Нисам никада никоме остављао путоказе до мога срца.

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.