Писмо

“ Супротно од Љубави није мржња, него равнодушност “

“ Шта ме чека ове године ? Хм…па…бићу срећан и задовољан. Имаћу здравља, среће и пара колико ми треба. Видећу Париз, Пирамиде и Црвени Трг. Сви ће ме волети онолико колико вредим, поштовати колико то заслужујем. Плата ће ми бити четири пута већа. Купићу стан и аутомобил, ићи ћу на летовање и зимовање… И oнда ћу се пробудити 😦 “

Пробудићу се у једном чудном свету, кога све мање разумем. А, и не морам, шта ће ми.

Није ми намера да кукам и да се жалим, само хоћу да видим где је тај квар у мени. Можда има неки мајстор за “ изгубљене душе ” или хемијско чишћење за прашњаве Душе. Можда је квар и непоправљив.

Послах за претпрошлу Нову Годину пар честитки, руком писане, права маркица, прави коверат. Добих одговоре “ Па ниси ваљда дете, ко то још ради у овоме веку !!! “ Замених честитке е-поштом прошле Нове Године. Нико не одговара. Пар њих су регистровали да је нешто стигло, али нису имали времена. “ Па где си, па зашто се не јављаш, па нисмо седели дуго да кафу барем попијемо. Е,извини журим видимо се на фејзбуку…” Али ја немам профил више на фејзбуку, одлетеше моје речи са ветром низ реку…можда их похвата неки пецарош Само претпоставка једна.

Потрудим се ове године па направим честитку својом руком за Вибер или оно друго програмче у које су сви загледани. У продавници, бусу, банци и пијаци, ресторану, па чак и на сахранама којих је све више нешто ових дана.

Е, сада да се пробере, овај ми никада не одоговара, ни овај…и тако одоше не више од десетак. Само троје људи ми је пожелело срећу пре него сам ја њима стигао.

Само двоје људи ме је позвало да се видимо на кафу, колаче…да се испричамо. Трчећим кораком сам отишао.

Јел да ,квар је у мени,нека тешка грешка у инсталационом диску.Слободно ми реците… А, да…и овај текст ће прочитати само троје људи. Македонија, Босна И Херцеговина – и још једна заставица. Остали само кликну на звездицу реда ради, јер сам и ја њима вероватно.

Имам профил на гугловој + мрежи. Тамо нико никога не напада, не критикује, не истражује по туђим животима. Када кажем нико мислим на странце. Нико никога не саветује шта треба да пише и како, нико никога не исправља. Не говори му да је полудео ако се ономе који чита текст не свиђа. Опет – када кажем нико, мислим на странце. Ми као да више не умемо лепу реч да кажемо једно другоме.

Снаја ми је са сином морала у Праг на нека зрачења. Месец дана, мало више. Пошто жена не зна ни реч туђег језика, а можда треба да се купи неки лек, или било шта друго, оставим поруку да ми треба мала помоћ из Прага. Јавише се, од око 650 људи са којима делим садржаје 13 из свих делова света. Пазите,људи су се потрудили да преведу моју објаву, да ископају неког познаника или рођака и да понуде помоћ. Али нико наш, наши су само кликтали и додавали плусеве и не читајући шта пише. Господин из земље где излази Сунце каже да иде тамо на одмор недељу дана, почетком децембра, па ако може било шта помоћи да му се јавим.

Све мање налазим смисла у свему што ме окружује. Ако некоме упутиш осмех мислиће ево га и овај полудео, тај нема проблема све му је равно. Или ће мислити да се удвараш, и опет ће рећи луд и блесав…И опет не питам се шта се десило са нама, већ шта се то десило мени. Шта рећи, шта написати ако ће само ретки покушавати да те саслушају или прочитају да би те разумели. Остали ће те разапети а и да те не познају. Зашто ли је Творац Људима дао моћ говора, само Људима. Да би се разумели, дали прилику да науче нешто или да се супротставе, да те омаловаже… Збуњен сам, искрено. Никоме као да није више важно шта други мисле или говоре. Не, не знаш, није тако, овако је…ајд здраво

Али увек се сетим, да постоје “ретки прозирни бисери” па ми буде лакше.

Слушам, док ово пишем јато дивљих гуски како гачу над реком, можда бих могао са њима. Можда бих могао да тужим као ждрал. Можда срцу треба лупити шамар, да ћути…Мене тишине не плаше одавно… ?

Негде успут, и ја сам постао исти као ови чије понашање ми је хладно и неприступачно. На жалост своју. Па сам и ја заборављао Људе које не бих смео.

21 мишљења на “Писмо

    1. Тамо где сам рођен,теку три реке .Паралелно једна са другом.Две малецке и једна велика. Као дете сам седео у тишини поред једне која је ишла право у воденицу.Не ретко једини звук около мене била је нека пастрмка која искаче из воде,и звук воденичног точка који се лењо окреће. И,знаш одакле и сам,звук звона са брдашца.Од малена сам научио да чујем песму тишине. Самоћа,усамљеност,ништа…за мене немају никакво значење. Велика радост ми је била када сам научио да склопим малене шаке и имитирам песму гугутке.Када ми се први пут одазвала као своме,то ми је био веееелики успех. Много година касније поред Дунава успео сам да заинтересујем неке велике беле птице за своју песму…а Људи,како хоће.

      Свиђа ми се

  1. Da sam hteo da pišem na ovu temu, hteo sam. Ali nisam jer već mi je dovoljno što to gledam, živim i razmišljam. Još da pišem…e pa stvarno bi bilo previše. Al eto ti si pisao. I nije mi drago. Jer to znači da i ti imaš to što bih ja želeo da nemamo ni ti ni ja niti bilo ko drugi. Dobro si napisao ali mi ipak nije drago. Ni što si pisao ni što sam čitao. A ponajmanje mi je drago jer postoje razlozi što si to pisao.
    Želim ti da više ne pišeš o ovome jer nećeš imati razloga za to. A i sebi želim isto.
    Sve najbolje u danima koji slede…

    Liked by 1 person

    1. Hvala ti puno. Ja se ne bojim da zađem u svoje srce. Ispričaću ti šta me je inspirisalo na tekst. Imam prijateljicu,ja sam imao 5 a ona 2 godine kada smo se sreli.Naši su se roditelji družili.Odrastali smo zajedno,onako nevino detinje čisto i naivno.Kada smo malo odrasli ona je pržila moje drugare,ja njene drugarice i svi smo bili mirni. Onda se ona zaljubila u prvoga koji je nije hteo.On mora da bude njen i tačka. Umela je da se uvuče meni u posetlju u 5 ujutru da plačemo zajedno kada je ostavi. Ušuškam je,odem na posao,kada se probudi nastavi sa mojom majkom.Onda su se uzeli,rodile se dve prekrasne ćerkice. Ali ne može da se miruje,dosadi brzo.I razvedu se.Sa njenim mužem sam imao izuzetno korektan odnos. I naravno sretnemo se nas dvojica,mali je moj grad,svratimo na kafu. Neko joj je to dojavio.Zove me i kaže kako nema goreg čoveka od mene na svetu,pa niko sa njim ne bi sedeo,a daleko bilo kafu da popije….ja prećutao.Udaljismo se,svako na stranu svoju. Sretnem je prekjuče,isti osmeh kao nekada iste oči,trči ona prema meni,trčim ja prem njoj kao na nekoj razglednici…nešto zapričasmo,prolaznici nas zagledaju…u jednom trenutku kaže mi pa zar ti imaš potrebu da izneseš svoje mišljenje,prvi put to čujem.Ja zgranut,posle toliko godina poznanstva,druženja…evo daću ti desetak minuta neću te prekidati,pa reci mi šta imaš. Neka rekoh,šalio sam se ne teba,i odoh.

      Liked by 1 person

  2. …отуѓеност човека, …све је нешто про форме, …да се удаљим мало од Твоју тему, али слично је, колико смо нељуди…повреѓен човек лежи на земљи, …пролазе га гомила људи нико не трза да покуша да му пружи помоќ…веќина и окреќе главу на другу страну да не би били сведоци…нико не зове хитну и полицију јер по новом закону тај што зове њега све комплетно питају, испитују…и тако људи бежу у своје чауре

    Liked by 1 person

  3. nedavno procitah ‘language is conspiracy’
    vrti se ta prica jos od vremena babilonske kule. mislim da u evandjeljima pise ‘ne ne i da da, neka bude rijec tvoja. sve sto je vise, dolazi od zloga’. a suprotno od ljubavi je strah.

    Свиђа ми се

  4. Selice (Desanka Maksimović)

    Kroz noć i vlagu
    divlje se guske sele jugu
    i bolno kriču.

    Osećam želju da mutnu neku
    napišem priču:
    kako odnose one sobom
    na krila svija bela dva
    iz duše moje drago nešto,
    a ne znam kuda,
    i ne znam šta.

    Liked by 2 people

  5. Neoprostivo je biti niko u svijetu gdje se svi trude da budu neko. Pa opet ne bih mijenjala tuđe suštine za moje praznine, jer ono što je njima neophodno meni je uglavnom suvišno. Imam pravo da ne poželim živjeti u tuđim utočištima. Imam pravo željeti malo, obrađivati zemlju, živjeti jednostavno. Počeli smo svi da njegujemo individualni kult ličnosti gdje je svaka individua neprikosnovena, gradimo ego sakupljajući lajkove. I niko nema alter ego jer svi smo neprikosnoveni u svojoj bitnosti. Došlo valjda takvo vrijeme. Da je dobro nije, al proći će, nadam se. U životu sve je stvar izbora. Hristos se rodi

    Liked by 2 people

    1. Писао сам у тексту о свом најближем окружењу,о људима са којима сам растао,људима који су око мене четрдесетак година. Написао сам ето малу критику,можда нисам требао.Када напишем нешто лепо што се десило кажу да измишљам,фантазирам…па онда ућутах. Пре пар година добих коментар да склоним оно „сељак,непрегледно необразован…“ из моје биографије на блогу,кажу смеју ти се људи,добронамеран савет. Па нека се смеју,људи се не смеју сигуран сам. Један духовник написа „И посла Бог Луде да постиде мудре“ радије ћу бити луда у овоме свету него свезналица,мудрац,гуру,мотивациони инструктор,или шта већ. Да није тебе било,и још једне особе овај блог би био давно заборављен,и ако би,штета не би било. Да није тебе било и још троје људи у она времена тешка,да барем мало упалите фењер над мојом главом више не бих написао ни реч. Ти ме разумеш,знаш какав је осећај гајити биљку док се не расцвета и плод се зарумени. За мене веће радости нема ,милијарде лајкова не вреде ни приближно. И увек ће остати „сељак…“ ма шта радио. Ваистину се роди.

      Liked by 2 people

      1. Upravo to, a ja sam eto izabrala da budem „dobročudna luda“ i nije bitno kome se to dopada. Sve dok meni tako odgovara. A kritika je na mjestu. Uz sve što nam je dostupno, eto nemamo vremena jedni drugima napisati par riječi; Kako si? Jel sve u redu? Sretni praznici

        Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.