Никада нећу написати

књигу,али знам да би изгледала баш овако…

9 мишљења на “Никада нећу написати

    1. „Најбоље приче мало када
      заврше на папиру. Заувек
      остану у нечијем сну. А
      тако је и праведно…“ написао је Човек чије писање изузетно поштујем. Елем,не пишем одавно,од прошле јесени. Текст „и дође крај “ је из мени тада,тешко разумљивих разлога наишао на осуду неких људи.Ваљда због препознавања или шта већ,сада већ разумем.Тада нисам из ината,сада јесам у тексту ставио и фотографију човека о коме сам писао. После тога сам написао само два текста „Никада ти нећу рећи…“ и „Сунцокрете“ на неки беломагијски начин дошли су управо до оних које треба.На блогу их је прочитало само пар људи. Не брину мене овоземљске ствари да ли ће то неко узети у руке или шта већ.Брине ме нешто друго.Не знам да ли још неко има таквих искуства,елем… започео сам један текст,за неке ликове које не познајем лично узео сам људе из своје околине.Како је текст одмицао однос тих људи се мењао према мени и то баш онако како је прича одмицала,почео сам да срећем људе из текста…имам написаних тридесетак страница,али …

      Liked by 3 people

  1. …тако сам и ја престао.
    Један крајње добронамеран и сасвим вредносно неутралан коментар који сам оставио на блогосфери је интерпретиран апсолутно погрешно и…
    ПС. Иначе, не знам да ли ме твоја последња реченица асоцира на Луиђија Пирандела који је потписао комад „Шест ликова тражи писца“ или на „Чеховљев Павиљон број шест“. Занимљиво.
    Поздрављам срдачно!

    Liked by 1 person

    1. У почетку би мисао…
      дефинитивно је највећа снага у њима,ако човек вере има и због тога мисли исправно.Пре неколико недеља враћајући се са посла бусом,девојка седи преко пута мене и после дуже тишине вади блок са цртежима претура нешто и показује ми цртеж.
      -Како вам се свиђа.То је цртеж неког монаха Ромила пронашла сам фотографију негде по нету и по њој цртала.Сада сам кренула да га тражим. Нисам хтео ни да јој кажем да је фотографија по којој је цртала моја,и да је имам на блогу,у телефону…у причи која чека срећем сликарку на заиста неочекиваном и чудном месту…ето. Поздрав велики

      Liked by 3 people

  2. Imam potrebu da pišem.
    Ta potreba nije konstantna, niti sam skriboman, niti logoreik.
    Ali, kada ime stigne ta potreba, za mene postoji samo tastatura i uopšte me ne dotiče da li nekog moj tekst pogađa, jer znam sebe – nisam nikada zlonamerna, a svaka sličnost je samo namerna. Ako je ima.
    Ne prestaj da pišeš, zašto bi?
    Stanimir piše fantastično – ne treba praviti kompromise ni sa sobom, ni sa okolinom, ne u ovom smislu.
    Toliko sam imala da izjavim.
    Hvala na pažnji.

    Liked by 1 person

    1. Uh,stavljaš me na muku.Što bi rekao jedan moj prijatelj radije me stavite ispred Staljingrada pa da da hvatam sve one silne granate što svetle vatrom po nebu nego da se opet upustim u mutne nespoznajne vode.Napišem po neku reč…ali.Energetska smo bića osetimo svaku lepu ili svaku ružnu emociju upućenu ka nama.Kilometri tu ne znače ništa. Elem,borbujem se sa jednim tekstom mesecima već.Sve je zapisano,napisano samo da složim sve to u priču iz ovih silnih papirića po stolu.
      Hvala na pažnji 🙂 drago mi je da ste svratili.

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.