Како се генерација шездесетих храбро, голорука, супроставила генерацији деведесетих без значајних губитака…

Неке никада завршене приче

Ове године ми је рођендан каснио месец дана из оправданих разлога. Неке стазе сам морао да утабам босим ногама сам. Сам без игде икога, стазе трновите, тешке. Без месечине, без фењера, без малених свитаца око мене, кроз тренутке када засмета и шум крила анђела око главе на жалост. Али примете неки људи, по начину на који вучеш графитну оловку по папиру на послу, или по капљици сиве око очију. Неки по начину на који држиш шољу са кафом, или уздахнеш дубоко. По степенима погнутих леђа док ходаш. Оно нешто тешко препознају. Ћуте и они али осетиш да ти нешто око срца плету. И пошаљу ти, ма како далеко био мало топлине. Некоме би то било тек да угреје руке на кошави, мени је било све, све што сам имао у тим тренуцима. Мало љубави, по мало свега осталог, капља по капља…све што могу добри људи да ураде једни за друге.

А можда је само тај рођендан чекао јесен, ко ће знати. Углавном, ипак се појавио. Куцнуо пар пута по стаклу прозора са улице. Прво га нисам препознао одмах. Нешто је проседео и уморно деловао, но сасвим познати лик. Обрисао сам маглу дланом са стакла, загледали се једно другом у очи. Канда се мало препао од мене или ми се само учинило. Махнуо сам му руком “хајде чекамо те”. Сви моји пријатељи су већ ту. Значи неколико, и дечурлија нека.

-Изволи рече, пружајући ми поклон уредно и лепо спакован, као што и приличи некоме ко толико касни. Волим одмах да отворим поклон…Меша Селимовић дрема, опијен ваљда мирисом свежег папира. Пет романа у једној књизи, право благо, мени непроценљиво.

-Никада нисам разумео те ваше поклоне, морао је мој драги сестрић да се умеша. Јаче је од њега, или му треба малкице пажње.

-Ко још чита такве књиге, и чему то уопште служи.

-Па рецимо, могу да те млатнем књигом по глави, пробудићеш се, ако имаш среће на пролеће можда и малкице паметнији. Какав ће то мир да буде у кући, да ти се мало родитељи одморе, и замахнуо сам као да ћу да га стварно звекнем. Некада су ратови започињали тако што се трубач попне на брег и засвира јуриш на непријатеља, данас све је то прилично префињеније.

-Ма озбиљно, годинама чекам да ти неко поклони “Игру Престола” па да прочитам и ја неки лист. Нисмо морали трубача да доводимо, било је довољно.

-Рекла сам ти, одгришћу ти руку само ли те видим да читаш тако нешто, рече му мајка љутито.

-Али мама, шта фали и књизи и филму ?

-Књизи не знам, а за тебе нисам сигурна више мило моје. Како године одмичу, питам се шта је мајка родила, чему ли се надала. Насмејала се весело…и тако је све почело.

Него да премотам мало филм, на неких пола сата касније, када су се већ сви укључили ватрено у разговор.

-Ако узмемо као истину да је човек слика и прилика свога Творца, како то можемо видети, по чему ?

-Никад нисам размишљала о томе тето. Мари, финој цурици мога сестрића је наше “маторо филонзофирање” било занимљиво, увек је радо учествовала.

-Па по чему се човек разликује од осталих створења. Дечурлија је ћутала. Једино човек може да ствара. И биљке и животиње осећају, радују се, плачу, али стварање је само човеку дато. Е сада, човек би требао да ствара неки лепши свет за себе и своје, али то не ради увек како треба. Ми смо расли на руским бајкама, тамо је добро увек побеђивало против зла. А данас вас бомбардују неким глупостима. И то раде непрестано, јер знају да ако на трен само престану човек ће се досетити где греши.

-Да, имам пример одличан и одвукох се до рачунара. Нађох руски филм “Поп”. На почетку филма свештеника нервира једна мува док црта. И онда се обраћа Богу, да ли сам ја спреман само због тога што ме нервира ова мува, да јој одузмем живот. Нађох и Игру престола, на почетку прве епизоде наилазимо на дете закуцано за дрво. Хајде, дечице, у чему ви овде видите лепоту ? Ћутали су. Очигледно да је писце руководила другачија мисао када су писали сценарио. Другачија рука је водила њихове оловке по папиру. Ту стварања нема, ето ту је рушење.

-Добро, знам шта хоћете да кажете. Волите Русију више него мене, али морате признати да и на западу има уметника.

-Наравно да има, нико није рекао да нема. Ето ово не личи на уметност. У уметности не треба да буде страха, смрти…хајде рекох дај нам неког твог многопоштованог уметника, као пример, а ти малецка неког уметника од туда где Сунце излази.

И рече мали име једне познате певачице поп музике са врха топ листа, мислим Кристина. Хајд рекох да видимо шта дама каже о уметности, о стварању, о љубави, доброти, лепоти…и мало гугласмо. Изволи рекох ви боље разумете енглески. Преведи нам молим те први линк до интервјуа младе уметнице.

-Намерно си ово урадио, рече загледан у текст.

-Нисам, веруј ми, твој предлог, гугуле је избацио линк. Друг један је устао и почео да чита. Углавном дама прича како је морала да пристане на секс са тридесет двојицом људи из издавачке куће да би јој урадили први диск, спиновали по медијима, избацили на врхове листа, снимили спотове, ето пут до успеха није лак, зар не ? Ућутао се, али је размишљао брзином муње, знам га одлично .

-Кажи сада ти Маро.

-Марина Цветајева, бољег примера нисам могла да се сетим.

-Изволи гуглај показах му тастатуру, јер вероватно ниси ни чуо за њу да би нам нешто рекао. Читао је текст на који је наишао и ћутао. Приметио је замку коју смо му поставили.

-Омиљене ствари су ми : музика, природа, поезија, усамљеност. Волела сам пуста места која се никоме нису свиђала, почео је да чита, и онда додао : Вајар зависи од глине. Сликар од боја. Музичар од струна. Код уметника, музичара може се зауставити рука. Код песника само срце.

Видиш разлику у ствараоцу. Да је Творац имао визију света као ти овај свет би био препун немани, ала, аждаја, зверова, зомбија, караконџула. Нигде цвећа, дрвећа, звезда, Сунца… срећом по нас. Зато видиш ко из љубави ствара, а не због других намера…успеће да га памте. Ти мали живиш у свету где овакве информације и не могу да допру до тебе.

-Јок, ајд да слушам Светлану Стевић или Павла Аксентијевића,па нисам још ШЛБ без П.

-И ту ће гугуле помоћи, мала претрага. Интервју Миле Алечковић и Светлане…” мој глас није мој, само тече кроз мене… ” каже Светлана. Видим га како му муње севају из очију, а пара излази на уши од муке.

-Ана Карењина вам је глупа књига, тек да знате, последњи његови покушаји. Пази о чему се тамо пише, она је варала мужа са њим, и то је роман.

-Опа, прочитао си – обрадова све нас.

-Нисам луд, мајка опет гледа неки руски филм о Карењини.

Већ се друштво добро проширило у међувремену. Нас петоро из шездесетих и осморо из деведесетих.

-А ти гвиркаш крадом, немаш друго шта да радиш ?

-Ма Мара гледа, и она полудела. Па ја онако, из досаде.

-Јао Сунце мајкино, да га мајка пољуби једном, и крете моја сестра, али сина промину наравно и не погледавши га, и пољуби Мару, онако да пукне…неко од муке а неко од среће.

-Како нисам умела да родим једно овако лепо дете, и мазила је цурицу по коси.

-А ја нисам леп ? Мало љубоморе није на штету.

-Да би био леп сине, мораш да волиш и поштујеш лепоту око тебе. А ти се риташ и отимаш, чим је неко помене.

-Лепота је пролазна, све вене, и све се суши хаха, био је срећан. Прекрстио је руке на грудима сматрајући себе победником.

-Лепота није пролазна, то ти је глупост једна од најлепших. То што је не примећујеш није она крива већ ти будалице тврдоглава.

-Реци ти мени зашто постоји класична и популарна литература или музика, шта је то трајно а шта пролазно? Ко ће се сетити неке популарне песмице од пре пар година са евровизије. А Рамарка, Золу, Зилахија, Толстоја, Јесењина сви ће се сећати још година безброј. Класици се читају другачије него вести на фејсбуку или дневне новине.

-Чекајте, чекајте започели смо о неверној Ани, а ви одосте предалеко.

-Е синко мислиш да немамо одговор поред свих мука насмејах се.

-Док читаш класике мораш да уђеш у лик, да се сјединиш са њим, да осетиш трептаје његове душе, његове борбе, његова искушења, љубав и мржњу. Да га храбриш кад посустане, да се жалостиш због растанка, радујеш састанку, да бринеш, да стрепиш да се радујеш, да скачеш од среће уместо њега. Да осетих хладноћу на ногама док Вронски гази по снегу, или мирис Аниног парфема док пролази крај ње. Па чак и да им помогнеш да препознају грехе своје. Осећаш ли ти у њима људскост, слабост, бол, грешност. Осећаш ли кајање у њиховим душама и љубав без које не могу. Ћутао је.

-Али превара је лоша, зар не, то сам од вас учио. У чему видите лепоту у Толстојевом делу још увек ми није јасно. Осећао се надмоћно, али не још за дуго. Другари су га поносно гледали, био је њихов јунак тренутно, у сукобу два света. Ја сам већину времена ћутао, време је да се умешам.

-Дечице јесте ли спремни на једну игру ?

-Опа, монопол може, одраћу те ујче као зеца.

-Не, не имам бољу идеју…гледао сам скоро један италијански филм “Perfetti Sconosciuti”, и направио драмску паузу. Посматрао сам их право у очи. Почели су да се гледају уплашено, знају за филм сигурно. Значи овако тврдите да сте паметнији, културнији, напреднији од нас, јел тако ? Е па у филму играју једну игру, сви ставе мобилне телефоне на сто. Хајде да вас видим, свака порука се мора прочитати на глас, на сваки позив мора да се јави, искључите вибрације, укључите звона, да видимо ко лаже цурицу или момка. Да видим колико сте бољи од Вронског и Карењине. Ми матори смо одмах поређали телефоне по столу, дечица ни један.

-Па шта је било, кријеш нешто од Маре, а ?

-Ово ти је глупа идеја ујко, више нисам ујче. Идем ја да учим. И одоше један по један. Само нам је лепа Мара остала.

Октобар 2017

У анкети у којој је учествовало 125 поштованих писаца из Америке и Велике Британије на сајту http://toptenbooks.net/all-time-top-ten-lists можете прочитати да је Толстојево дело најбоље написано у 19. веку а и најбоље свих времена,а сам Толстој је најбољи писац  Top Ten Books All Time

7 мишљења на “Како се генерација шездесетих храбро, голорука, супроставила генерацији деведесетих без значајних губитака…

  1. Није им нимало лако.
    ОНИ немају референтни оквир, измештени су из вредности и лепота је само оно што доноси ужитак телу,
    Када би препознали смисао покајања и узвишеност лепоте праштања, зацело би се осећали још растројенијим.
    Отуд и страх да се сусретну са неким лепотама.
    Није им нимало лако. То једна од највећих трагедија епохе. Једина већа јесте наша немоћ дас то спречимо.
    Поздрав добри комшија.

    Liked by 1 person

  2. Да ли је могуће да људско срце буде очишћено од лоших жеља,тешко !!! .Како одрасло,тако и дечије.Не треба кривицу само препознати у деци,а не рећи криви смо сви. Хајде реци неком одраслом човеку да дете не сме да се зачне на велики хришћански празник,Ускрс,Божић…то важи за све хришћане.Смејаће се људи.А не сме – тако зборе мудраци. И много касније рећи ћемо дете је криво због тога и тога а није… Имам на послу два клинца које треба да научим пре свега послу.Али један рођен је на Божић,други на Благовести…радознала деца али смеју се свему. И уче лако…ово мало о животу што могу да им кажем науче али на свој начин. Разговарали смо једном о цурицама. Са родитељима не разговарају,родитељи само траже паре за струју,воду…И овога рођеног на Божић остави цурица,упецала га је у превари. Кажем му да има једна дивна цурица у продавници преко пута. Спермали смо јој поклон обојица.Мала се одушевила,после пар дана га питам како вам иде… Не могу бре,опрости,много је фина,много.Ја сам ништак,сада тек видим када сам стајао поред ње десет минута.Ја сам за лоше девојке.Ниси рекох,знам да ниси.Али мени нико никада није рекао да сам добар…и започнемо разговор на тему дрског мењања девојака…кажем дете жене ће носити највише гена њеног првог мушкарца,по неким руским истраживањима…слатко се смејали обојица…и заборавимо тему.Заборавимо све док Фићко није видео објаву на Инстаграму где баш то пише у неким хр новинама.У пола два ме ноћу звао да се извини што је глупа тврдоглава незналица.
    Ја немам пуно знања да им пренесем,али могу да их упутим да истражују читају,што су почели да раде.
    А родитеље баш брига.
    Нису само деца крива верујем.
    Поздрав Добри Човече.

    Liked by 1 person

    1. Да – на свакоме од нас,ако је само мало вере у нама да можемо урадити нешто велико за овај свет. Речи великог Владете Јеротића су : овај свет се још увек окреће захаваљујући осамдесет осморици праведника,само толико праведника још увек држе све нас…значи може се,ако се пронађе снага и љубав. Поздрављам те душо предобра.

      Liked by 1 person

  3. Poštovanje, Siniša. Ne znam kojim defektom u mom mozgu ja prije nisam mogla doći na vaš blog, samo sam imala url koji nikamo nije vodio, pa sam mislila da i nemate blog. Jutros sam uspjela, i baš slučaj hoće da pročitam post o rođendanu na svoj rođendan 🙂 za sada ne stignem čitati druge tekstove, ali ovaj mi se jako svidio, iako prilično sporo čitam ćirilicu, odvikla sam se i pozaboravljala. Lijepa priča plemenitih namjera. Želim vam zahvaliti na vjernom praćenju i lajkanju. Pozdrav, Vesna

    Liked by 1 person

    1. Nije greška u Vama draga Vesna nego kod mene.Moj stari blog sam obrisao.Prošle jeseni su se neki ljudi prepoznali u jednom tekstu (https://blogtekonako.wordpress.com/2017/09/18/како-постати-успешан-1/ ) koji je inače bio posvećen mome kumu,ne njima.Tvrdoglav kakav jesam obrisao sam njegovu fotografiju iz teksta da vidim šta će se desiti,…i bilo je jako ružno.Posle svih mojih iskušenja prošle godine,jedne operacije pa druge,pa Mamina smrt nije mi sve to prijalo i reših da prestanem sa blogovanjem. Ali nisam prestao sa čitanjem blogova koje volim.
      E onda se javilo par ljudi koji rekoše da im nedostaju moji tekstovi,hvala ima na podršci.I evo novog bloga sa vraćenim tekstovima.Doduše više retko pišem,ali….srdačan pozdrav. I da,Srećan rođendan 🙂

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.