Једној жени…

Неке никада завршене приче :

– Не мислите ваљда господине да ћу вам уситнити оволики новац за седамдесет динара.Малецка га је гледала право у очи и осмехивала се радознало. Платићете неки други пут…може ? Сигурно ју је забављало да посматра збуњене људе пред њеним осмехом,и пружила му је кесицу са аналгином. Човеку је било видно непријатно. Хтео је да изађе што пре одавде,зашто…е то није знао. Није овде било ничега што би га нервирало,али ипак нешто је постојало…Све је овде пријатно мирисало,није било прегласне музике,без галаме,вике или буке,ничега што би му сметало.И побегао би али није хтео да остави неизмирен рачун.И сетио се,картице у новчанику.

-Изволи.

-Биће вам већа провизија него рачун,не би било лепо од мене. Уживала је. Људе је посматрала само као средство за забаву,да јој дан брже пролети,није је бринуло имају ли муку неку.А можда за муку ни знала није. Тек – овог господина није често виђала.О свакоме је знала од чега болује,занимало је. Овај човек није никада куповао антибиотике,таблетице за спавање,и сметало јој је то што ништа о њему није знала.Али ево сада прилике,не сме је пропустити.

-Нека,малецка,чуо се насмејан глас иза њега,платићу ја и тај рачун.

-Остаће вам господин дужан,а видите да то не жели.А господин је ућутао чувши глас иза себе.Глас који га је целога живота миловао по срцу. Вероватно му је седа коса још мало побелела,и пре него се окренуо.

-Дужан је он мени,вазда нешто,паре су само ситница. Цурица је уживала,коначно саговорник који прихвата игру.

-Баш бих волела да чујем,шта то.

-Девојко охладиће ти се кафа,и показао руком у шољицу поред касе,али није се окренуо још увек.Сада је он посматрао девојку право у збуњене очи.Тренутак је да он мало ужива.

-Много тога,срећо. Једном ми је обећао кућицу са пољем сунцокрета пред вратима. Иза куће поље жита,због свитаца у сумрак,и једну реку са пастрмкама,коју ће прокопати само због мене…малецка ово није очекивала. Наслушала се разговора разних,овакве речи које су летеле око ње чула није.

-Сунчице,само је тихо рекао,али ваљда тако то иде,што тише нешто изговориш сви се напрегну да те чују. Стежући кутију лекова у кесици окренуо се. Месец,два,можда највише три,како је није видео. Али то,ако рачунамо снове.Двадест и три године ако хоћемо да будемо прецизно,врло тачни.Није се пуно променила,исти најлепши осмех,поглед му паде на младеж на десном образу који је свима привлачио пажњу,али не њему.Он је познавао још неке младеже до којих поглед није лако допирао.

-Види,чак се и наши младежи љубе,говорила би некада када би принела усне његовим,некада давно…

2 мишљења на “Једној жени…

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.