Од тишине зависан

Дође дан када мораш да кренеш у рат, у борби за душу своју. Одвојити мораш жито од кукоља, разделити свима све оно што мисле да је њихово и да им припада….Ратници су некада у бој кретали у најлепшем оделу, окупани и намирисани…Тако и ти крени, јер када једном схватиш шта те растужује, онда је лако. Када праву вредност нечему схватиш онда ти само испадне из руку…али ти си већ постао завистан од тишине и од ћутања и до објашњавања ти није.

Јер објаснити онима што се објаснити не може је посао залудан, мукотрпан, тегобан и мучан…Онда једино остане да благословиш свакога, и одеш…или их пустити да сами иду…и на крају… добри са добрима живе, а они други са онима другима…