Једном си ме питала који то цвет гајим у срцу

Ако ти се деси да ти случајно паднем на памет, то није случајно – помоли се Богу за мене. Кад год ти неко дође у мисли, његова душа тражи од тебе молитву. Епископ Данило Будимски

Превише често су нас у неким непроспаваним јутрима,када се кап нечега скрије испод трепавица,остављали саме

Неки незаборави спусте се на нас,на њу или мене свеједно.Исувише ризично било је у тим тренима остављати нас саме.Знали смо да није све у : ово не треба,ово се не сме.Све је у Нећу.Моћи а не хтети ипак врлина је.Све се завршавало само на случајном додиру прстију на радном столу.Добро,сада признајем,трајали су дуже него је пристојно,све док неко не наиђе,али имала је поверења у мене да неће прсти клизнути низ њен длан,па у бесконачно даље.Верујем да би много дана требало да заврше неки свој пут,замишљен у сну,непланирано.Били смо пријатељи само, одавно,

Али када те лавица воли брале па макар као брата,друга,побратима…онда си краљ на овом свету,онда ти више ништа не треба.И нисмо покварили то пријатељство.Много касније ми је рекла “да није тебе било ,не луче бело Да није Тебе било…нудила си ми што никоме ниси.Примао сам радосно…давао сам ти што ни једној нисам,узимала си…

Јануар 2018

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.