Татина прича

Шта ћу ја у кафани питате можда !!!

Ту сам поред тате одрастао,било им је близу канцеларија.Волели да попију кафу,да испричају оно што не смеју на послу.Мене слали по доручак ако нешто није за моје малецке ушиће.Једноставно су волели то место.А умели су да уживају у причама,у шалама,умели за чудо да буду и озбиљни.Пар професора,четири уметника,два новинара.неколико завитланта,ковач и поткивач,обућар,неколико фудбалера..и остали дивни људи.Увек су ме гледали као своје дете.Учили ме,васпитавали.И јелте увек је била нека згодна тета конобарица,кажу лакше подносе муке погледом на бујне груди.И никако да замене коцкасте столњаке неким,другачијим.Чика Рале,власник је каже покушавао,трудио се,али му увек покупе беле столњаке које подметне,и побацају у корпу напољу.Слушај ти,ти…букво неокресана.Ти си власник,али ово је наша кафана није твоја.Пази овако,столњаци морају да буду овакви,пиксле лимене и кафу да нам куваш у џезвици.Ракија се пије из чокањчета,вино из бокала,а шприцер се прави…чиме се прави ? Содом,само му је остало да слегне раменима и сложи се,помирљиво.Колико година овде долазим,говорио би чика Миша,помножи са парама које ти остављам,ладно могу да ти скинем кров од куће‘и два – три прозора и бацим у реку,јел јасно ? Кад сам ушао спустио је новине на сто,и не окренувши се рече :

-Хеј ти мали стрејтовац (мислио је на мој дезодоранс ) седи.Луче Бело,једну кабезу за ово дете.А Луче Бело,стварно…на први поглед,и на други,и на остале искрено ретко лепо,а и лепо пева.Овакву једну би свака кућа требало да има говоре о њој.Чим те задеси нека мука,запева неку тужну песму,и све заборавиш,гарантују.

-Не,не чика Мишо ја частим.Луче Бело пиће за целу кафану молим,и за тебе наравно.Сви се утишинише.Да је жив,покојном тати би био данас рођендан,рекох.Где би он,него са вама прослављао.Да не кваримо традициу,насмејах се.И увек ми дирну душу.Сви устану,онако тешко старачки,прекрсте се,одсипају мало из чокањчета.Бог да му душу прости.И чаше подигну у вис,и на искап попију,прву…другу…

-Идемо ми на ручак,мала.Заслужио је његов тата.Стао испред Јасмине,прекрстио се и сагнувши се џентлменски,пољубио крстић на ланчићу,нежно га помиловао и немо,некако свечано га вратио тамо где треба да буде.

-Шта ме гледаш,нису те учили да крст мора да се љуби,чуди ме,погледа ме шеретски ? Оматорили,а дух нису изгубили,дивим им се просто.И морамо таксијем до кафића.Мораш да будеш сине господин човек,увек говорили су.Њима је то и успевало тако лако,тако елегантно.Чика Миша,чика Љуба,чика Веља,прешли седамдесете одавно,кажу лакше носе године у сивим старкама,и тексас кошуљама и лаганим панталонам.Као другари моји,и јесу били на неки начин.

-Само да јавим једној цурици где идемо рекох.

-Опа.Па зар ми последњи на овом свету да сазнамо,и лупио ми једну чвргу,онако васпитно – поправну како је увек говорио чика Веља.

Знају где волим да одседам,воле и они све што воле млади.Ћуреће груди у сосу од вишања се једе ћутећи,али ко да издржи са њима.Таман смо дошли до тога како су мој дека и стриц јурили тату по терену јер је дао аутогол,и како је од центра завукао противничком голману лопту иза леђа,одмах од центра за нерешено,јер нико није хтео да га брани.Ваљда једини фудбалер на свету који је дао два гола а заврши се нерешено утакмица…кад…видео сам је пар тренутака раније како је са мужем ушла у ресторан.Имамо тихи сукоб годинама,не знам искрено из којих разлога,тек покушава где стигне да демострира неку моћ,безуспешно наравно.Али ваљда је нешто у мени иритира зрело.Било је неколико слободних столица,али она хоће баш нашу.Пустио сам је да је узме,ваљда се насмешила у себи.Отпио сам гутљај еспреса

-Госпођо,рекох,баш та столица није слободна.

-Па шта,та ми је била најближа.

-Рекох да није слободна.Врати је.Ово је већ заинтересовало моје другаре.

-Ко је ова Вила Равијојла,погледа ме чика Веља љубопитљиво ?

-Ја сам…ја сам му шеф,онако важно,покушај да импресионира,али не ове људе нећеш моћи.

-На послу јеси,у кафани веруј ми ниси.

-Вероватно једна од оних уображених,са три хемијске оловке у џепу мантила.Писмени пишу пенкалом.

-Да,да,вероватно,чика Миша се умешао,само уображени пишу таквим оловкама,вероватно из кинеске радње.Журка је почела.

-А ви сте ми неки писмени,чим седите у кафани са овим,овим…Неадерталцем,рекох,тако ме је скоро назвала,на послу наравно.

-Па стварно мали,личиш,када те човек боље мало загледа.тазе обријан,подшишан,немаш ни једну флеку од бурека на кошуљи,као овај њен…подигао сам руку помирљиво,ипак,нека пустите је.Не уме она ни да се свађа,а и нема у кафани коме да ме тужи.Види,чика Веља је примаријус,колико је само имао операција на срцима,ни броја се не зна,Чика Љуба је пројектовао,прочитао сам скоро на википедији,преко 200 мостова,што овде што по свету,чика Миша,хтедох,али он подиже руку,немој молим те…Њих немој да ми дираш,знаш да умем да будем непријатан,мени реци шта хоћеш,али…у том тренутку се Лана ушетала срнећим кораком до нашег стола.Одмеравала је моја колегиница,тражећи упорно неку ману,али тешко…пољубила ме је као некога,као некога кога није љубила одавно,још од јутрос.Сва тројица „мојих добрих другова“ су устали са столица,пружили руке Лани,представили се,сачекали да седне,па тек они..стара школа,диносауруска.

-Вероватно ти је и она неки стручњак,астронаут можда,мада сумњам да има и воћарско – калемарски курс.Такву и заслужујеш.

Лана је држећи ме за руку на столу,осетила да наилази кроз реку која тече кроз мене олуја,и да ће сав муљ и труње одмнети на другу обалу,на другу страну,и да ће је тешко очистити.

-Умете да калемите госпођо,претече ме чика Миша ?

-Не,рече колегиница,глупости.

-Па видите,да то и није баш тако лако да се научи,некоме јесте вероватно.Морао сам да се насмешим ипак.

-Сутра ћемо нас двоје разговарати на послу,само се ти смеј.

Увек сам покушавао да је слушам пажљиво,и ма шта да ми каже,увек је одлазила изнервирана.Људи који вичу,млатарају рукама су по мени празни људи.Са таквима треба другачије.А и не волим када неко прети.

-Зашто да чекамо сутра ? Сутра ћеш раном зором одмах да ме пријавиш код директора,нећеш помињати ресторан,онда ћу ја морати да се браним.Он је добар човек,али сујетан,мисли да га сви волите.Није јој било ништа јасно.Како ли ће реаговати када му кажем,да његови цењени стручаци конкуришу по фирмама около,покушавају да побегну од њега,незадовољни су…Знаш,горд је,почела је да жмирка окицама нервозно,још када сазна да су увек последњи на тим конкурсима,а он толико поверења има…неће бити добро,али не по мене,по тебе мала.Муж је већ постајао нервозан,умешао би се,али не зна како,али знам ја.Али нисам још завршио.Торта без јагоде на шлагу,и није нака торта.А и до јутра има још пуно,ко зна шта све може да се деси дотле.

-Немој молим,стезала ме је за руку Лана.

-Увек си нам некако био мекан,рече чика Веља,али видим да смо се преварили,цепај мали.

-Шта може да се деси до јутра,мало је стишала глас,више није била толико јака,као када се ухватила за столицу.

-Па рецимо,може муж да сазна где то идеш од куће у десет преко ноћи,а вратиш се у пет ујутру.Срећом па само у филмовима поглед може да убије.Мужић је погледао њу,па мене.С њим ће лако колегиница,али шта са мном да ради.

-Па иде код мајке,тако мени прича,да се изразговарају.

Аха,сигурно,срећом или несрећом,тај господин из ноћне приче ми је друг годинама.Знам за сваки сусрет.После скоро сваког састанка ме се изјада,уместо да ужива,пати све више,обећава да ће се развести,па слаже…па га зове да се виде после пар сати,па тако,није им досадно.Свестан је у шта се уплео,али нема решења,а ето мени непозваном запало за част да разрешим неразрешиво.Погледај њен телефон,у именику пише тетка,па тетка 1,тетка 2…е тетка 4 ће ти се јавити мушким гласом…ако смеш ти позови…

-Немој више молим те,загрлила ме Лана,немој више…љубим те.

-Него,да причамо мало о тати,зато смо и дошли…

Опрости,погледах ка небу…

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.