Зато хвала за све сусрете.И оне које смо препознали,и оне које нисмо !

Зато Хвала За Све Сусрете. И Оне Које Смо Препознали,И Оне Које Нисмо !

Ако си уморан од речи, дођи и седни поред мене. Нудим ти тишину…“

Шта то Бог заправо тражи од нас : оно што Бог тражи од човека није ни врлина ни морализам нити слепа послушност, него један крик поверења и љубави из дубине личног пакла.

Павле Евдокимов –

Када изађох напољу да погледам какво је време пре него пођемо дочека ме Сунчано јутро. Прво што помислих беху речи бака Десе “Хвала драгом Боги за овакав дан“. Беше то најлепши дан кога се сећам, а да сам га осетио својом малом залуталом душицом и видео својим скромним срцем. Леп какав само Творац уме осмислити и створити за нас људе.

Звона са звоника црквице су смештене на брдашцу изнад малог сеоцета, тако да су се чула далеко низ реку, већ су позивала на јутрење. Данима је падала киша без престанка. Јутрос рано се Сунце вероватно лењо протегло и решило да се прогвири изнад планине. Његови зраци су лагано милели прво на кошијско село, па на нас.

Кренусмо радосно. Капи росе су се откидале са листова дрвећа и сијајући нестварно обасјане Сунцем падале на земљу. Покушасмо да уловимо пар комада, али нису ти бисери да се на длану чувају. Нека их, нећемо их дирати. Пролеће је расцветавало све око себе. Птице вероватно збуњене плаветнилом неба које се одавно није видело почињале су весели концерт за двоје који лаганим кораком ходају и загледају све око себе, као да први пут туда пролазе.

-Шта мислиш,да ли је ова песма птица неопходна да свет опстане овакав какав је,питала ме је држећи ме за руку.

-Тешко питање. Да ли је Творац баш све овако замислио тешко је рећи. Можда је тај цвркут неопходан да свет постане лепши, шта знам. Како смо били све ближе манастиру све више људи нам се придруживало. Сви су били расположени, некако лепи, насмејани. Свако срце је јутрос радосније и лепше. У сваком погледу нешто свечано због празника. И поред свих мука ових људи постоји нека нада да ће сутра бити боље и лепше…Још из далека осећа се над манастиром мирис свећа, мирише на пролеће, тиха се песма чује калуђерица.

Два свештеника су вршила службу. Млађи Глигорије и старији отац Лазар. За старијег Лазара смо сви некако веровали да је овде од када манастир постоји. Време није утицало на њега. Виталан за своје године, посебно чистог гласа. Кроз отворена мала врата његов глас је шетао око расцветалих јабука у дворишту, постајући још лепши. Рука му није дрхтала ни са тешким кандилом из кога се ширио прелеп мирис тамњана око нас. Деца су га посебно волела и радознало пратила сваки Лазаров покрет.

“Господу се помолимо…”,погнутих глава смо се крстили. А онда уместо да каже “нека вам је на спасење данашњи празник” ућутао је. Лице му је постало тужно, необично тужно за оваквог човека који нас је учио свачему. Склопио је велику књигу гледао у народ окупљен. Поглед му се задржао само на неколико нас. Има погледа којим човек само једном у животу погледа око себе. Тужним гласом, каквим се човек обраћа само неком ко је већи, моћнији и силнији крену да приповеда :

-Господу се помолимо и за брата нешег Небојшу, тешко је изговарао ове речи. Као да је изгубио сву своју снагу одједном. Глигорије му је пришао да га придржи. Ми смо заћутали. Одједном се све променило. Успео је да насмеши младом свештенику, и наставио.” Наш брат Небојша уснуо је јутрос у Господу. Верујем да је намерно сачекао да се небо разбистри. Верујем да је сачекао и да га први зраци Сунца помилују по лепом лицу. Онда му је Душа излетела из собе преко оних белих мушкатли на прозору, зајахала маглу која се разилазила у даљини, и отишао. Рекли су ми да је сачувао осмех што је реткост. Ја мислим да није. Он је знао Истину, да људи не умиру, већ да људи васкрсавају. Опростите браћо и сестре, али ми није лако о овоме да причам, и крену му сузица из ока изгубивши се у густој бради. Још је рекао само цитирајући Светог нашег Јустина – неки људи су требали да се роде као плава звезда, нека мирисна ружа, можда ластавица или стручак смиља.” Стари Лазар је увек имао продуховљено лице, нама – скоро свето. Никад му осмех није силазио са лица. Сећам се једном, дође младић код њега да му старац чита молитву…

-А какве те муке море дете, питао га је.

-Немам среће у љубави оче. Па ако можете да помогнете. Старац га је погледао, вероватно је видео оно што је другима сакривено. невидовно…

-Па јел‘ имаш цурицу сине, младић је само слегао раменима.

-И шта хоћеш да ти је ја нађем уместо тебе. Момку беше непријатно, али је ћутао. Види га какав је леп, висок, паметан дечко а нема девојку. Хајде, хајде, не тугуј, него ти се лепо обуци, па крени у варош. Ал‘ немој да идеш по кафанама и тамо где трешти она лоша музика. Него ти лепо благо нама у књижару или библиотеку, на неку изложбу…и не обазири се шта ће ти рећи мајка кад пођеш. Немој да те то омете. Веруј ми ја видим једног дивног младића у теби, а мајка те само критикује јел‘ тако ? Успећеш ако ме послушаш. Сигурно је видео да је дечак несигуран, превише тих, можда му је требала само лепа реч, охрабрење…и успео је. Седели смо крај бунара када ју је довео да је престави старцу.

–Ето,видиш да није било тешко. Девојка је сигурно била из домаћинске куће јер је узела руку старца да је целива.

Кажем увек је имао срећно лице, али овога јутра није… Док ми је стављао на длан комадић освећене нафоре и дао крст на целивање, тихо ми каза да га сачекамо напољу. Жена пореде мене га није познавала, али је видевши да ћутим ништа није запиткивала. Ја сам имао среће у животу. Од свих који су остали овде и одлучили да живе мирно, далеко од политике, бизниса…можда највише. Он није имао среће овоземаљске. Али сам зато, када год ми је требало увек тражио савет само од Небојше.

Да ли је знао шта му се десило, да је умро ? Хоће ли се икада уморити док кроз отворене прозоре обилази оне које је волео. Хоће ли уместо мене полевати цветиће на моме прозору када ја заборавим на њих, или одем негде на пут. Сигуран сам да хоће.

Стари Лазар нас је понудио домаћим вином, чуваног не за овакву прилику сигуран сам. Чувано је за неку радоснију прилику, али…Уморном руком је педантно опрао стару боцу и свима насуо по пуну малу чашу какве се одавно по продавницама више не виђају. Ту смо били сви који смо га волели, који смо се трудили да га разумемо, сада видим да човек може да види тако мало из дубина нечијих душа. Дуго нисмо умели да прозборимо ни реч једну. Изашао сам напољу, требало ми је ваздуха. Ранка је кренула за мном.

-Ко вам је то умро душице мила ? Тужно сам је погледао. И најзад кренуше ми сузе, као ове априлске кише што до јуче падаше. Можда је и она заплакала због мене, видех сузу што полако мили низ образ. Ухватих је на длану…Загрлила ме је, привукла се уз мене, главу ставила на моје раме. Тај њен загрљај је увек био лековит, и после толико година…

-Није умро душице. Људи не умиру како се прича. Људи одлазе да се сретну са Оним коме се Душу предали. Знаш наше душе су дом за некога. Лепо је ако је Господ унутра. Лепо је ако ово Сунце на небесима или ове птице не морају да нас се стиде што смо људи.

-Опрости ми, нисам баш данас разговорљив човек. Вратили смо су унутра. Стари свештеник је управо причао како га је упознао. Мотао се овуда један мало погрбљен старац. Обучен као свештеник. И многи су му поверовали на жалост. Куповали књиге које им је продавао у којима је писало о казнама, о страшном суду који ће доћи. Плашио је народ млатарајући рукама, вичући на сав глас.

-Нас двојица смо чекали аутобус за град. Овај што продаје књиге му је пришао врло близу. Само се ти смеј младићу мојим речима, видећеш ти кад дође…ту га је прекинуо.

-Мој вољени Бог је створио свет из љубави. Он не кажњава и не прети, Он нас воли. Када дође доћи ће да нас спасе од таквих. А на чијој сте ви страни господине, када причате о оваквим стварима, узео му је књигу из руке и лупио га по грудима.

-Оче, зови ме оче младићу. Тебе изгледа није страх ?

-А тебе Радомире, позвао га је по имену. Да ли је тебе страх. Да ли те је страх од себе. Да ли тебе прогања нешто ? Човек га је бесно погледао, пошто није нашао публику решио је да оде. За кратко.

-А тебе Радомире кажеш није страх. Е,па поздравио те је Радан, рече ми да те поздравим ако те видим. Сећаш ли се Радомире. Човек се уплашио. На тренутак се укопао у месту, тело му је задрхтало, онда уплашено хитрим корацима побеже од нас. Одмах ми се свидео наш Небојша.

Сео сам до њега у аутобусу. И ту смо се упознали. Мени јер рат однео све, мислио сам. Али ми је Творац вратио кроз друге људе.

Верујем да није битно ко ће тужити за нама одавде када кренемо, битније је хоћемо ли сагнуте главе пред Творца.

Од туге више не умем да причам, као што то нико и не може кад је у тузи. Велики се радују и тузи, ми малецки не умемо. Ћути моја душа. Гуши се. Ни суза више нема да капљу низ груди.

И на крају најлепше што човек може учинити за себе у оваквом свету је да се окружи Посебним Људима. Онда ће све бити лепше и лакше. Мени је успело, скоро па успело. “Јер ми људи не само да не знамо шта је то Бог, него не знамо ни шта је то човек. Гледај, завири у своју душу…ако не волиш човека крај себе кога видиш, како ћеш волети Бога кога не видиш. Ако вас свет замрзи, верујте да је мене омрзео пре вас…” Свети Јустин

Случајност на земљи не постоји, ни један наш сусрет није случајан. Господ нас с разлогом упознаје са неким људима. Ето, ми се, на пример, односимо према људима које срећемо у животу, равнодушно, без пажње. Међутим, Господ тог човека приводи теби, да би му ти дао оно што он нема, наравно, не у материјалном смислу, већ у неком ширем: да би га научио љубави, смирењу, кротости, једном речју, да би га својим примером привео Христу. Ако га одбијеш, ако му не послужиш, имај на уму, да та особа свакако неће бити ускраћена добродетељи. Господ ти даје могућност да урадиш нешто добро, да Му се приближиш, ако ти не желиш, Он ће наћи другог човека, који ће дати овоме све што му треба. – Свети Праведни Алексеј московски (Мечов)

Зато хвала за све сусрете. И оне које смо препознали,и оне које нисмо.

Чувајте Људе око себе.

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.