И дође … завршетак !!!

Prvi deo reksta Kako postati uspešan

Drugi deo teksta Pa dobro,nastavak

Danima ništa nije radio,niti je o bilo čemu razmišljao.I počeo je da oseća tugu koja je isplivavala iz dubina nepoznatih.Ali,tako valjda mora…jednom.Prođe sve,i lepo i ružno.Zaboravio je da je ikada bio srećan.Polako su itihnjavale u njemu i sve druge emocije,i bes i očaj.Osećao je i prolaznost posmatrajući se ujutru u ogledalu.Ovih noći mu je pred očima letelo sve kao u starom albumu,prepunog žena,ljubavi,parfema,tesnih haljina,visokih potpetica,izgužvane posteljine,tetovaža po svim delovima tela,ključeva od hotelskih soba koje su mu krišom stavljale u ruku dok su se rukovale sa njim…sećao se sveta u kome očigledno ničega lepog bilo nije,ali nedostajao mu je svi očajnije.Kratko je trajalao još brže je bledelo.Kao da te slike briše jutarnja magla nad rekom.Još uvek se nije pitao,za čime sam ja to trčao.Ali,znao je da nešto mora što pre da uradi sa sobom,inače…
Izašao u grad,uzeo telefon za dinar od jednog provajdera sa što više megabajta na računu.Obrisao stari fejsbuk nalog i otvorio nov,ušetao i u jedan sajt za upoznavanje.U dnu duše je hteo da zaboravi na onog starog sebe.I posle par dana,naišao na mladu damu koja se oduševila kada joj je rekao da nije običan čovek,ima tri šestice u datumu rođenja.Posle nekoliko dana i noći neprekidnog kuckanja odlučio je da je traži.Stopirao je do Nemačke.Oduševila se njegovom odlučnošću.I vrlo brzo završili u krevetu.Da bi je mogao usrećiti,morao je iznova da prizove sve one trenutke sa nepoznatim,nestašnim damama.Nalivali su se alkoholom,prevrtali,okretali jedno drugo.Uglavnom,pa čak ako ga najuri,sećaće se ove noći sa osmehom.Nije ga najurila.Svideo joj se.Kao da se pojavio iz njenih najmračnijih oluja.Ni nju život nije mazio,morala je da se bori.Mogla je nekada davno da postane divna žena nekome,ali je ipak odlučila da bude divljakuša.Zato ga je i zavolela,ali joj se samo činilo,jer za ljubav znala nije.Nikada ,kao i on,nije osetila čežnju za nekim.Nikada nije poželela da se smiri pored nekoga.Doduše zapitkivala je sebe posmatrajući svoje prijateljice,šta im je to u takvom životu lepo.Čim bi zagrlila drugog muškarca,onog predhodnog je zaboravljala brzo,i nije žalila ni za čim.Nikad se smejala nije dok ne popije,nikada nije plakala.Hladna,lepa,ako takva može da bude lepa.Svemu se smejala.sve je kritikovala,uvek se trudila da bude nadmoćna,nikako drugačije.Konačno se pojavio neko ko razume njeno srce.
Ali…
Ostavila ga je na trgu da ode po njegove rezultate,nije se osećao dobro ovih dana.Sa plastičnom šoljicom espresa,šetao je okolo.Posmatrao je ljude.Drveće,oblaci,zgrade,nisu ga zanimali.Opet je počeo da traga za dobrom scenom za fotografiju.I ugledao ga je.Sa nekim nestvarnim mirom je slikao na platnu.To ga je iritiralo.Učtivi,ljubazni,ljudi sa osmehom su mu išli na živce.Sešću pored njega i nerviraću ga,pomislio je zadovljno.Skupiće on svoje kuferče i pobeći.Ali nije.Čovek ga je vrlo brzo uvukao u razgovor.Govorio mu je o umetnosti,na način koji mu je nepoznat.Govorio je da se svakome liku zavičaj u umetnikovom srcu.I da treba da brine da na najlepši način iznese na platno,ili gde već.Hteo je da se napravi pametan,pa je rekao da bi pozadinu rado obojio u crno,a dodao malo svetla u oči žene na platnu.Koliko je razumeo njegov engleski odgovorio mu je : Znaš,u pravoslavlju se za oslikavanje crna ne koristi.To ga je nateralo da se malo zamisli,zašto su sve nejgove fotografije bile crne.Polako je počeo da priča svoj život ovome slikaru.Pažljivo,skoro mu se učinilo sa ljubavlju,ga je slušao.Nije ga prekidao,samo ga je pitao na kraju,pa zar nisi želeo nikada da pođeš nekim drugim putem od toga kojim si išao.Zar za ništa drugo ne znaš osim slasti,bola,preterivanja ?
-Kiša će,reče pogledavši u nebo,i vetar se razduvao.Hoćeš mi pomoći da odnesem ovo u crkcu,molim te.Tek tada je video prelepu građevinu sa ri zlatne kupole,ili kako su se već zvale,nije znao.A i dobio je priliku da izbegne odgovor.Iznenadala ga je lepota u unutrašnjosti crkve.Slikar mu je pričao da je to ruska crkva,napravljena pre stotinak godina.Kako bi se zadržao ispred neke Ikone,čovek mu je objašnjavao strpljivo,kao da je želeo da vidi pred kojom će se posebno zadržati.Jer kako to obično biva,postoje mesta gde neko ostavi nešto samo za nas,ili nam se tako učini posle nekog vremena.Tada mu je zazvonio telefon,njegova draga ga je zvala.Izgledao je uplašeno,istrčao je napolju što pre,ne rekavši ni doviđenja.Možda je planirao da se vrati ovde još nekada,ali bilo je to prvi i zadnji put.
Tumor na plućima ga je savladao vrlo brzo,baš u trenutku kada mu je draga saopštila da će dobiti bebu,i da ne zna sada šta će sa njom.Stigao je samo da napiše pismo svojoj supruzi,da je zamoli ako se dete ipak rodi,da ga uzme kod sebe,jer bi voleo da raste u zdravoj porodici.Ni hvala joj nije rekao nikada,pa ni sada.Gde je sahranjen to ne zna niko.

2 мишљења на “И дође … завршетак !!!

    1. Uvek,još od škole me je zvao kume.Na poslednjih nekoliko e-mailova mu nisam odgovorio,zbog bolnice,ali žao mi je ipak.na IP adresi iz e-pošte rekao bih da je Visbaden u pitanju,ali ko će znati.Jednu celu poruku je posvetio odgovoru,da li je mogao izabrati drugi put,na žalost kaže da nije.

      Liked by 2 people

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.