Можда и одрастем

Постоје светови које не треба мешати,као чанче са белом,и чанче са сивом. Када сипаш кап сиве у белу,више се никада бела забелети неће. Постоји и пут до смирења. Сипаш кап беле у сиву,па још једну…и сива ће се забелети једном. Oткриваћеш себе тако тим капима белине .

…а можда и требају да се мешају,збуњен сам.

Зато,када одеш, не јури ми птице са дуње. Јер када одеш,неће имати ко да ујутру размакне завесе и отвори широм прозоре да удахне мирис жутих дуња. Jер када одеш неће имати ко,осим птица да цвркуће.

…но ако и птице оду,можда ћу и одрасти напокон…

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.