Па добро…наставак

Ако ме ви не волите помислио је у себи , има ко да ме воли . И то како ме ти никада ниси волела . Да знаш какве сам жене сретао, какве су ме волеле, да знаш само шта су све умеле да раде, а ти…сељанка једна. И отишао још увек сигуран у себе да га сви воле. Да га неко може волети више него родитељи које је заборавио, више од сина који је крв његова, више од супруге која му је сина родила, која га је трпела ћутећи…

Отворила му је госпођа која је скоро па заборавила на њега јер није се више појављивао у вестима. Врло брзо је схватила шта се десило са њим. Таквом је само понудила викендицу ван града. Обилазиће она њега, доносиће му шта му треба, само треба да је позове и да јој јави. Све ређе је свраћала, све ређе се јављала на телефон. Онда су једног дана дошли молери да окрече викендицу и морао је да изађе. Срећом шетајући около приметио је једну напуштену колибу, разбијених прозора, врата широм отворених. Ничега унутра није било, послужиће док се не снађе. Није знао шта ће са собом. Одлучио је да се врати у свој град. Сишао је до пута, стопирао, наравно нико није стао да га повезе. Као да су га се људи бојали и плашили. Није знао да људи гледају само спољашност, душу не виде нечију. А он је био запуштен и необријан,неокупан и неочешљан.

Себе није видео, јер огледало није имао…ни он се не би за таквим окренуо искрено говорећи. Није му било ништа јасно. Зар њега кога сви воле и обожавају – зар њега да забораве. И кренуо је лагано пешице, неких тридесетак километра. Патике су почеле полако да се распадају путем, а онда ипак неочекивано, повезоше га цигани у запрежним колима. Сакупљали су старо гвожђе около. Стара циганка била је мудра жена. Видела је да је човеку потребна помоћ, и видела је испод одела душу која је била гаравија од димњака у пролеће. После дуге, хладне зиме. Почео је да се хвали, уместо да се захвали што не иде бос по асфалту. Жена је ћутала, коњић је лагано каскао, а стари цига је само рекао:

-Јесте, јесте верујем, и ја сам био некада индијски принц, па ми досадило, сада имам само моју бакицу, шта ће ми оне палате тамо. Љубав је сине све. Ако љубави немаш, онда си ништа, гори од корова поред пута, гори од ових полупаних канти, распаднутих шпорета и фрижидера. Показао главом у дрвена кола које је коњић полако тегљио. Ако никога не волиш, само себе, а видим да је тако, онда си као ове старе поцепане гуме, видиш ову..и подигао руком једну сву поцепану.

Покајао се што се повезао, ко је овај човек да мени држи предавање, мени…и био је бесан и љут, искочио је из кола али га је врео асфалт онако босог натерао да савије главу, ућути и врати се у кола. Само ти циго причај, још мало ћу издржати. Жена као да му је читала мисли. Окренула се .

”Ми јесмо цигани, но ти си го и бос, могао би барем да кажеш хвала моме мужу што те је повезао, и онда сасвим тихо додала. Али ниси, нити ћеш икада икоме захвалити. Не замери му он воли да прича .”

-Не љути се синко на нас. Ја сам човек неписмен, наставио је добри цига причу. Човек прост, све што сам научио о животу, научио сам од мајке и оца и од мог лепог женчета. Не гледај ме тако, жена која је очувала три чељадета на својим грудима без доктура, психолога, без књига оних дебелих, предавања, приручника, варалица, звечки, телефона, телевизије, гумених ружних паткица и смешних зека је више него мудра жена. А ви се данас односите према деци као да сте их купили у продавници. Не рађате децу у загрљају, у љубави, не волите их, не волите никога осим себе и својих задовољстава. На пијаци би се видело да ти је стало да нешто купиш, па се цењкаш, погађаш. У радњу уђеш, и не мислиш више о томе што си купио. Видиш ја сам за ово коњче добро платио, али га не мучим, не тучем га, не терам га да трчи, колико може идемо заједно, ни он без нас, ни ми без њега нигде. Са људима тако не може, да не обраћаш пажњу ни на кога. Стегао је срце нису га дотицале речи овог бркатог човека са сламнатим шеширом који је скривао неговане бркове. Неко са стране би се добро размислио ко је овде цига, брка или бос човек .

Препознао је кафану крај које су пролазили, и искочио из кола, ни окренуо се није, нити махнуо. Старине су га само погледале, жена је завртела главом и наставили су својим путем. Ушао је унутра. Никога није познавао. Погледали су га на трен, још један просјак помислили су, и наставили са причом. Ја сам звезда мислио је у себи, зар нико да ми се јави, да ме пита како сам. Пришао је уз шанк и упитао конобара :

”Да ли свраћа овде још увек тај и тај ? ” Конобар га је чудно погледао, онда је видео свој лик у огледалу иза редова чаша и био је то шок за њега. Како ли се осећао када први пут види себе после свих ових дана не могу вам рећи, ни он није знао. Дај ми једно пиво на његов рачун и позови га, скоро па да је наређивао конобару. Отишао је конобар иза шанка, и позвао тог и тог господина. Тражи те један овде, необријан, чупав, прљав, има два пара наочара на глави, седи за шанком и ћути, каже чека тебе. Долазим само је рекао човек .

Не мало се изненадио, препознао га је само по надменом држању.

„ Иди кући, среди се мало, ево ти паре да нешто поједеш, шта ти се десило побогу ? Оставио си онако дивну фамилију, јеси ли ти нормалан !!! „

Ево га још један паметњаковић, но узео је новац од њега.

„ Жена ти је лавица, знаш ли кроз шта је све прошла, са каквим је барабама морала да се бори због оног малог. Није поклекла, нико се није уписао код ње. Данас је лепша него икада, мали расте у добро дете, али не иди кући код њих добронамерно ти кажем. Иди,мајка ти није више жива иди тамо. „

После пар дана му је неко куцнуо на врата.

”Добар дан шаље ме један твој пријатељ…добро, бивши пријатељ, каже да продајеш опрему ”

-Да, уђи рече кратко. Човек је погледао гомилу разбацану по соби, не могу да ти дам више од 500 евра за ово, жао ми је .

-Јеси ли нормалан, скоро да је викнуо, знаш ли шта све ово бре вреди ?

-Немој да се дереш на мене. Мени ово не треба, чиним услугу, даћу ти паре на молбу бившег пријатеља да имаш за пар месеци, да једеш, да се обучеш, нађеш неки посао. Па када будеш имао пара донеси, вратићу ти све ово. Само извуци картице из камера, не желим да ми деца случајно гледају те твоје бљувотине .

-Нећу .

-Како хоћеш. Видиш, мене се не сећаш, једном си ми сам обећао једну малу малецку услугу, па си брзо заборавио на то. И ја сам искрено све до јуче, па ипак дођох да ти помогнем .

-Ја сам помагао људима, ко каже да нисам, био је бесан .

-Јеси, али би радије помогао некој плавокосој швеђанки да купи нову торбу са хиљаду еврића коју први пут видиш, него некоме твом тако се барем прича. Шта си помогао фамилији, пријатељима, шта…?

Извадио је новчаник и вратио паре, како хоћеш, и оде .

Треснуо је вратима оставши сам самцит. Видећете сви ви, опет ћу бити најбољи, само ја на врху, мишеви једни. Волеће те ви мене опет а ја ћу се слатко смејати .

23 мишљења на “Па добро…наставак

  1. Ja ponovo glasam za nastavak. Mnogo su me dirnule ove dve price. Zao mi je cak i ovog nesrecnika, koji uporno srlja. Sinisa, tako lepo pises. I kad pises o manje lepim i tuznim temama, tvoji postovi odisu nekom mekocom i toplinom. Valjda to tvoja dusa ostavi trag u svemu, zemljace…

    Liked by 2 people

  2. Siniša, kada ćemo da pročitamo tvoju ličnu životnu ispovest? Ovo je prenošenje detalja (u sitna crevca) iz privatnosti drugih (koji su živi) i za koje je upitno da li bi želeli da budu spomenuti u ovakvom kontekstu. Ovo nije priča. Za dobro pripovedanje je nevažno da li je događaj istinit i da li se ikada zbio.

    Liked by 1 person

    1. Имам дозволу обојице,ма како то чудно звучало после читања.Ја писац нисам,пишем како умем,не пишем приче.Ако Вам се свиди Ретка Зверко ово што има на блогу биће ми драго,ако вам се не свиди још драже.То што је на почетку поменуто да је догађај истинит има своје разлоге,због људи који свраћају на блог са неких других извора,не са вордпреса.Нисам ни приповедач,ни уметник…само обично сељачко дете које је вероватно уобразила да уме нешто да уради,знате и сами да од мене не можете да очекујете ништа мудро.А што се исповести тиче,исповедам се само оцу Јовану када кренем са постом,Топли поздрав,не замерите ми нешто молим Вас.

      Liked by 1 person

      1. Дефинишите како Вам драго.Свако чита оно што жели да прочита,разуме саговорника онолико колико може.Ништа више од тога.

        Liked by 1 person

    1. Vrlo bliska,jer ne biz znao priču da mi nije ispričao,složio se da objavim.Poznajem i drugog gospodina lično…jesi li pročitala tekst pre ovoga možda ?

      Свиђа ми се

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.