Како постати успешан

П.С. Догађај је истинит,из оправданих разлога нећу помињати имена ни људи ни места где се све одиграва,разумите.


Није тешко успети,ако сте упорни,цените,волите и поштујете себе. За последице не брините.

Завршио је уметничку школу , сасвим успешно . Године су пролазиле,није заборављао свој дар , но ипак није знао шта ће са њим . Онда је сусрео другарицу из школе :

„Шта има , како си , дуго се нисмо видели , радиш ли – не штета . Хајд погураћу те мало , мени не иде лоше , нема те на фејсбуку , шта…одмах да направиш профил , видећеш како ће кренути .“

И кренуло је , полако . Отишао је кући и направио тај профил . Почео да објављује цртеже и фотографије . Брзо је догурао до стотинак обожаваоца , на двеста је настала пауза , али је опет другарица помогла са пар савета како успети на фејсбуку . И брзо би 300 , па 500 . Затим прва , па друга хиљада . Почео је од супруге да крије поруке које су му стизале од заинтересованих и за њега , и за оно што ради . Све му је то пријало.

-Знаш , рекла му је другарица , лепо је ово што радиш али тражи се нешто ново , другачије од осталих , објаснићу ти . И све више је времена проводио са њом , него са људима који су га волели , и који су полако почели да врте сумњичаво главом .

Наравно да сви воле више оне који га хвале , него оне друге , али где је ту истина о нама , ко ће нам је рећи , није важно . Ови што нам говоре истину па макар и само немим погледом , мрзе нас , љубоморни су , завиде нам , а није тако верујте . Онда се десила и прва изложба , заједничка додуше , сви су га тапшали по рамену и хвалили . Даме су му прилазиле , љубиле га и грлиле , препознали су потенцијал у њему , али какав ?

Прва награда,па друга…па ко зна која . Онда су се појавили неки непознати људи , понудили му каријеру , наравно уз пар услова . Пристао је без размишљања . Кући се све ређе јављао , прво сатима , па данима није долазио . Проводио је ноћи ко зна где , ко зна у чијем кревету . Стигла је и прва интернационална награда . Фотографисао је све више слике бола , ужаса , патње , а занимљиво да сузе својих најближих није примећивао . Награда све више , а и суза све више . Онда су му јавили да је мајка врло болесна .

„ Зашто ми нисте пре јавили повикао је ? „

„ Па нисмо могли да те пронађемо , не јављаш се . Пре него је ушао у авион помислио је нећу јој дозволити да умре , само да ме сачека . Наравно да о томе одлучује неко други , не он . Мислио је да је господар свега , али није био . И није га сачекала .

Склопила је мама своје очи сама.

Отишао је кући , син му се обрадовао . Он је нестрпљиво очекивао позив који никако није стигао . Мали га је замолио да му помогне око задатка .

„Нека ти помогне мајка пусти мене , ја немам времена “.

„ Тата мама је код лекара „

И није ни питао шта је његовој супрузи . Малецком је лупио једну “ћушку” што га омета . Па још једну јер му се поглед дечака није свидео . Срећом телефон је зазвонио . Покупио је ствари са стола и отишао журно . Дечака није ни погледао . Отишао је дечак у собу да плаче , да се слатко исплаче . Мама га је загрлила , онако мајчински топло и нежно . И плакали су обоје кријући сузе једно од другог .

После доста дана опет је свратио кући . Супруга је кувала вечеру за њу и сина . Он је куцкао нешто на таблету.

-Мама , дотрчао је синчић до ње. Има ли неко од твојих пријатеља на фејсбуку неку лепу фотографију , треба ми за изложбу у школи .

Спустио је таблет на наслон фотеље :

-Па имам ја , зашто тражиш од других ? „

-Не свиђају ми се твоје фотографије , нису лепе одговори дечак поносито чак и дрско . Ни мени , ни мојим друговима из школе . Наћи ћу већ и без тебе. „

Од онда , од оног шамара није га позвао тата никада . Није му пријало ово што чује . Цели свет му је пред ногама , а види овог малог безобразника . Некако у то време се појавио у јавности неко ко је био бољи од њега , престизао га са наградама . Полако су почели да га заборављају , да га не зову више на изложбе , на журке и на вечере . Одавно није осећао да га душа боли , искрено на душу је и заборавио . Онда је мали пронашао фотографије код маминог познаника, лепе . Чак су му се много и допале .

Контактирали су господина чије је фотографије одабрао преко порука . Господин се брзо јавио . За разлику од тате чика је био врло љубазан . Узми сине шта ти год треба , твоје су , ако ти требају већег формата , само реци и ја ћу ти послати . Однео их је са осмехом учитељици . Другарици из одељења су се свиделе , и опет су контактирали чику . Наравно добили су гомилу фотографија , прелепих како се деци чинило . Више од половине одељења је добило фотографије од тог скромног човека . Кога никакав успех у животу није занимао , осим да буде добар човек . Зар је то мало , зар је то тако лако , зар то тако може , па може изгледа .

Отац једне цурице је познавао тофг доброг чику . Решили су да га барем часте палачинкама због онога што је приуштио дечици . И свидео му се чика , јер био је скроз другачији од његовог тате . Говорио је тихо , осмехивао се стално , играо се са децом као да им је друг из једног разреда више . После пар дана га је препознао на улици и потрчао за њим . Чика му се обрадовао , и од тада су се све чешће дружили .

„ А хоћеш ли ми дати фотографије и за следећу годину , опет ћемо сигурно имати изложбу ? „

Чика се насмејао , не нећу… и дечак се скоро расплакао .

„ Ја ћу те научити да фотографишеш , и имаћеш за следећу годину лепше фотографије од мојих .

Е дечакове среће непремерљиве . Неко је коначно веровао у њега , да нешто вреди , да нешто лепо може да уради . Имам један апарат који не користим одавно , даћу ти га док се учиш . Морамо да питамо прво маму да је не наљутимо . Имао је дечак гомилу татине опреме кући , квалитетне коју никада није дотакао . Мами се идеја није одмах свидела , јер није желела да син пође татиним путем . Како је полако упознавала чику , страха је било све мање . Овај господин ничему ружном није могао сина да научи , постајала је сигурна . И коначно после неколико година туге , полако се срећа враћала у дом . Овај чика га није ни учио о објективима , растојању , фокусу , светлу или сенкама . Учио га је како да препозна , и пронађе лепоту око себе . Како да помогне цветићу поред пута да се расцвета , да би имао шта да фотографише .

Отац је свратио опет кући , тражио новац од мајке на зајам , вратиће каже . Није личио на оног човека пуног себе , успешног . Мајка му је дала , али га је замолила да више не свраћа у њихов дом .

„ Колико година не питаш за нас двоје , имамо ли шта да једемо , да ли је дете здраво , има ли шта за зиму да обуче. ’хајд за мене што не питаш брига ме , знаш ли колико пута сачекам да заспи,оперем му веш јер само једне гаћице има и један пар чарапа . Сушим целе ноћи да има ујутру шта чисто да обуче да му се деца не ругају у школи . Узми и одлази молим те . „

И отишао је,високо уздигнуте главе,скоро па поносно.

И сада ја вас питам ко је успео у животу од ова два господина,ко је дотакао врх,небо,коме су се испунили снови ?

Наставак није баш леп,али ако желите испричаћу причу до краја.

7 мишљења на “Како постати успешан

  1. Nastavak, naravno! Odgovor je jasan, ali je cela problematika u tome da će odgovor ovako iz ptičije perspektive biti jasan svima. Svi će reći isto, čak i oni koji i sami, u ovom istom trenutku, postupaju i gore od gospodina iz priče. Samo, kada si u loncu i jedino što vidiš je odraz sopstvenog ega u hromiranoj posudi, ubeđen si da ti baš nisi takav, ni najmanje.

    Liked by 2 people

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.