Звона њене душе

“Корен је покривен . Он покрива оно што ће касније изаћи на видело . Корени садрже , у скраћеној форми , оно што већ јесте или још увек није угледало светлост дана . Корен храни , садржи и носи будући раст који ће изаћи из њега самог . Оно што ми данас живимо , и добро и лоше заплели су наши преци . Немамо слободан избор у смислу да можемо бирати претке , родитеље и примарну породицу и често нисмо ни свесни колико они у великој мери одређују наш живот…” Берт Хелингер

Говорио јој је да проблем са осећањима можемо решити , да о свему постоји знање , и да решење треба тражити шетајући кроз све слојеве једне личности , па и оних најдубљих . Свака драма се решава само знањем доступним у том тренутку.
Постоји безброј разлога за помисао како најбоље све знамо о себи , и како нема тог зналца који може да преокрене ситуацију , некакаву . Пазите овако , у свему што смо учествовали имамо барем половину одговорности . Никако другачије . Барем половину ако не и више .
Али неко ће рећи да је све у реду у његовом животу , о чему причамо !!! Живимо савршено , по својој вољи…Мало нас додуше нервира партнер , дете , родитељи , сарадници на послу и то је све .

Све је то о.к , ето нека ситница искочи , чаша се прелије , па се деси прасак , а не би смео . Лепо упозоримо људе да су претерали и крај приче . Нисмо ми криви . И не пада нам на памет да треба домислити неки другачији начин решавања муке неке . Можда неки племенитији начин . Можда решење проблема са осмехом уместо уместо да пустимо бесну животињицу из себе . Тада не би били задовољни собом , осетили би се пораженим . Осетили би да нам неко ускраћује слободу . Шта је та слобода , па ваљда да човек уради оно што жели а да при том не повреди никога из своје околине . Тешко зар не ? Слобода је у учењу , у стваралаштву…Тамо треба бити поштен . У љубави пре свега мора се бити поштен . Страсти треба спутати ако те супруга или супруг чекају кући . Јер кажу , да судити се неће према вери , припадности некој странци , навијању за неки тим , по оделу које носите…него по делима нашим .

Без трајне везе,без породице љубави нема . Када се мушкарац или жена коначно смире , посвете другој половини душе , и када не одустану никада једно од другог па ма колико претешко било . Јер ако то немамо онда трагамо за ситним задовољствима које трају пар сати , пар дана . Сетите се поклона којем сте се дивили дуже време , можете ли ? Све се заборави осим онога што траје вечно , а то је љубав . А често се задовољавамо лошом копијом цирконом , фалсификатом , и онда још несрећнији постајемо , огорчени још више на најближе , и ето удаљавања за које ћемо увек кривити друге . Препаметни смо увек . Могу да нам се диве дванаест држава и два континента , милиони људи , али све је то глупост , све је то лаж . Милион људи те никада неће волети као она један душа коју негујеш љубављу . Јер са ким ћеш радовање поделити ако немаш некога ко те истински воли , кога истински волиш . Ако нема некога коме испуњаваш снове , ко ти испуњава снове , некога ко препознаје неважно , неистинито и не бави се тиме . Јер му онда остаје време да се бави истинским стварима , која доносе радост .

Прича :

Тата ју је много волео . Само је једну жену волео више . Није то била њена мама . Тата је био окружен лепим , младим женама , такав му је био положај . Некој би затребала услуга , и он би радо помогао , на свој начин наравно . Говорио је нисам калуђер па да трпим . Мама је била лепа , али од оних жена које остану ту где их оставиш , и чекају да се вратиш по њу . А тата , све ређе се враћао . Ћерка се дивила тати , и пожела за себе истог таквог мушкарца . Али није знала да није исто чекати тату да се врати данима , и чекати свога мужа да се врати данима . И пронашла га је . Брзо су почеле свађе , препирке , туче . Горда каква јесте није му остајала дужна . Научила је свашта у животу тих година . Ништа лепо верујте . И муж је умро изненада . Била је срећна , коначно слободна . И није размишљала да је све могло другачије , једна давна одлука јој је обележила цео живот . Међутим тата је све то гледајући схватио да све што радиш некоме , неко ће вратити некоме твом . Ипак превише касно да ишта промени . Супруга се одавно удаљила од њега на безбедно растојање , младих лепих жена одавно више нема . Није било никога чак ни да га слаже да га воли . Тата је схватио , она још није .

Он је растао са осећањем да је сувишан у кући , више су посвећивали пажњу сестри него њему . Није се бунио , могао је да постигне много више , и свима би било боље,мислио је . Научио је да мисли на све друге , не само на себе . Онда је упознао њу . Тих , миран , здрав , јак , свидео јој се одмах . Мама његова је била исто татина мезимица . Лепа жена , и данас . Као девојка се играла са момцима . Није знала да ће гледати како цурице исто то раде са њеним сином . Један њен момак је имао чудну смрт . То је обележило и судбину њеноме сину . Наилазио је на жене које су имале тугу непрежаљену иза себе , неко им је фалио . Удала се за момка кога никада није заволела , нити се трудила да ишта лепо види у њему .
Значи смувала га је брзо . И покушавала од првог сусрета да извуче из њега оно што се са тамне стране крије у мраку . Покушавала је да га поквари . Али није се дао . Био је леп , згодан , али није њој требао добар . Требао јој је неко са ком ће изводити разноразне егзибиције у кревету , кога ће лагати , ко је неће ништа питати кад оде , и када се врати . Није успела , и почео је да је нервира . Почела је да га вређа , да га лаже , да га вара . Први пут када га је преварила , син јој се чудно разболео . Доктори су само слегали раменима , ништа нису умели да кажу . Онда се сетила њега , замолила га је да јој опрости . Није рекла за шта . Опростио јој је , као и свима што је праштао . Трпео је , јер је знао да не треба судити људима . Има ко да намирује рачуне боље од нас . Ни тада јој није био добар . Послала му је смс , и детаљно испричала шта је урадила , са ким , колико је уживала . Кући ју је чекао исти призор , син опет болестан . Није јој још увек падало на памет , зашто…позвала га је после десетак дана , јавио се . Требала јој је помоћ . И наравно опростио је и помогао . Син је оздравио , увече је био кући . Понављало се више пута . Онда је он остао без посла , мајка га је напала за новац који је добио . Спискаћеш све као твој отац , исти сте , дај мени да чувам паре , и дао им је све што је имао . Потрошиле су , давале на позајмицу за три дана две хиљаде еврића . Дај још рекоше му . Дао им је рачун из банке , нема . Разочарале се , мислиле су да има много више , а таман су почеле да уживају . Отац је само ћутао он се ионако никада ни у шта није мешао.

Сутрадан је одлучио . Ништа га више не везује овде . Средио је собу , напунио ранац стварима потребним за неко време , све драгоцености , све што је сматрао драгоценостима…донео је мени на чување . Није ме изненадио када је рекао да иде на гроб Владике Николаја . И онда судбина се пробудила тога јутра расположена . У Лелићу је срео брачни пар из Русије , заволели су га . Говорио је руски прилично добро , знао је сатима да прича о Владици Николају…и повели су га са собом . Лутао је данима около , код њих је живео . И онда је упознао једног старох монаха , који га је примио код себе . Старцу је требало друштво . И испало је све као у Мопасановој причи . Отац Сашењка га није дирао . Видео је у њему нешто што нико до сада видео није . Није му давао књиге световне , учио га је животу . Не можеш Бога волети ако не волиш дела његова . Створио је и слатке крушке , и коприву . Створио је Бог и славуја и љуту гују . Мораш научити да свако створење волиш истом љубављу . Да свакога човека волиш истом љубављу . Све лакше је учио . Онда је почео да схвата . Да му нису отеле паре не би био овде , и одједном им је постао захвалан , и заволео и мајку и сестру . Отац се понашао као да га није брига , а у ствари научио га је да сам доноси одлуке да се не ослања ни на чију помоћ . Дека и бака су га научили да воли биљке , птице…и све му је одједном постало јасно . Отац Сашењка се осмехивао . Мој друг се тамо оженио . Женом која је мерила људе људскошћу . Није била од оних затупљених егоиста , није личила ни на једну другу . И сви су се чудили како се пролепшала поред њега , а била је увек лепа само су мештани лепотом називали нешто друго .

Тамо далеко бивша драга је на једној журци чула причу од једног путника , како је у једном селу у Русији срео два чудна монаха као из Хесеове књиге . Баш чудна . Свашта знају , свашта умеју , њихове молитве лече , њихов поглед је пун љубави…и кренула је на пут не знајући кога ће срести .

Није га препознала , онако са седом брадом , мало проћелав био јој је само странац . Он њу јесте . Није се никада замонашио , у селу су га звали Игуман . Оцу Сашењки није морао ништа да објашњава,све је разумео . Када су ушли у малену срквицу , нека невидљива сила ју је обавила , заплакала је . Загрлио ју је својом вером . Полако је почео да је запиткује тако да је отварала своје срце лагано . За разлику од ње , он је извлачио оно најчистије из њене душе , па ма колико то мало било у почетку . У разговору са овим човеком полако је схватала шта је радила . Није је осуђивао . Врабац је улетео у црквицу , и слетео му на раме . Помиловао га је , и би љубоморна што даје љубав и топлину овом малом створу . Као да јој је прочитао мисли,рече :

“Човек треба да зрачи људскошћу . Мржње и љубоморе је превише око нас . То су посла лукавога . Људи који ходе стазом зла себе уништавају , наносе зло својој фамилији , не знајући то . Опраштање , љубав су особине побожног човека , духовног човека . Могу ја да те пригрлим душом , и да те пустим да летиш , лет ће бити кратак , мораш све сама…буди добра , јер ће и други то постати поред тебе…“

И више га није слушала , сузе су текле све више , капале по каменом поду , разбијале се у стотине малених бисера који су се пресијавали на маленом зраку Сунца који је вешто улетео , одбио се од крста на иконостасу и засветлео на њеним рукама…не није га препознала никада.

Четири сата смо данас причали телефоном нас двојица . Однео сам његовој мајци фотографије , снаје и унука…и тако…мени не недостаје јер знам да му је тамо негде лепо и души пријатно . За дуге не знам .

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.