Свако од нас има и своју Исидору и своју Миклашевску

Свако Од Нас Има И Своју Исидору И Своју Миклашевску .

“ Что ж так имя твоё звенит , Словно августовская прохлада ? ”

Чудно су га гледале ове две старине , четрнаестогодишњак се заљубио . Био је нервозан видљиво , после велике борбе са собом одлучио је да приђе коначно девојци која му се Вечерас или никада . Данима и ноћима је замишљао како јој прилази , шта ће јој рећи , сваки трен сусрета је већ осмислио и планирао . Деда Дуле и деда Милан су га чудно гледали . Мали је био уплашен , лакше би се рвао са гладним вуком него да приђе Босиљки , но храбар је он , може тај тешки подухват да изведе . Пресвлачио се цело поподне , чешљао , свака влакно косе мора да буде ту где је замислио . Беле , нове адидасице , левиске и коначно је одабрао стару декину везену кошуљу , ваљда из неке народне ношње – бела са везеним црвеним ружицама , без крагне . Отац је скинуо дарвилов сат са руке и дао му свечано , од вечерас је сине твој , срећно ти било . Нешто је фалило на дечаку . Деда Дуле оде до куће и када се вратио натаче му на главу сламнати кицошки шешир .

-То ти сине никада није излазило из моде . Цела кућа је била ангажована пеглањем , гланцањем , чешљањем…па морао је да успе вечерас . Пребацио је прслук преко рамена и оде . Деда је ставио велико лонче за кафу и сазвао хитно кућни савет , комшија Дуле је био саветник .

– Људи , ја мислим да имамо велики проблем , рече док је мушкима сипао по чашицу љуте ракије .Сви се ућутали .

– Овај мали изгледа решио да се жени , да размотримо ми то мало како ћемо …

Да се вратимо ми нашему збуњенку . Док је прилазио корзоу , срцуленце му је лупало као чекић у ковачкој радњи . Све је било договорено , ако га ноге не издају брзо ће све бити решено . На срећу , или на несрећу Босе није било у друштву . И би му криво , хтео је да цркне од муке . Ко зна можда јој је неко већ пришао док се он није досетио да треба . Онда се насмејала њена најбоља другарица погледавши иза њега . Хитро се окренуо , таман на време да се судари са Босом . О како је била дивна , како је лепо мирисала , како је имала прелепе очи , како је имала нежан осмех …Од свега што је хтео да јој каже , само рече :

– Прелепа је , стварно је прелепа .

Е,сада вечно приупитање која је девојка права .Па ваљда она која поцрвени и спусти поглед када те сретне . Заруменео се и он , одао се да је воли . Било је то време када ниси ни покушавао да ухватиш девојку за руку на првом изласку…

Када га је видела да долази , а знала је шта се спрема , отишла је кући , ту близу да се пресвуче .Скоро иста кошуља , и шеширић , баш су некако личили . Психолози расправљају да ли је садржајнија и трајнија хетерогена веза од хомогене .То је овде губљење времена . Те вечери су им се прстићи залепили невидљивим лепком и више се нису раздојили . Та блискост која се појавила између две душе више се неће поновити никада у овом граду . То је за цео живот , то је само једном . Што би мој омиљени Астролог казао некако овако “ када човек у врлинама живи , прва коју сретне је та , за цели живот . Мора бити чист , да би најбољу срео ”

Добили су две прелепе девојчице , и једног јутра анђели су је одвели у сну , остао јој је траг на образу од јастука , два везена бела голуба . И никад га тужног видео нисам , вероватно је добро крио . Говорио је ” ја сам сведок дивотици , у овој кући је цветао мај и у сред зиме због ње . ” И никада више није погледао другу , говорио је где ћу наћи ја више овакву .

То сада и ја кажем после једног сусрета , довољно је било – можда је боље изабрати тишину .

Десетак година после тога све се променило , и жене и мушкарци нису више били исти . Није моје да коментаришем . Прле је извео Јеку за осми март , био им је први излазак . Пролеће , празник , чекао је поред моста у центру , даривао јој ружу и кренули у “галерију” на пиће . Пролази се кроз мали паркић поред хотела .

“ Извини , рекла је , ја са овом ружом не могу да уђем унутра , да ли је проблем да је ставим у корпу “ нешто га је заболело .

“ Можеш , слободно .Чекај дај да је оставимо барем на клупу не у корпу , можда је неко узме ”

“ Стварно се не љутиш , насмешила се заводљиво ? ”

“ Не , не брини ” али је ћутао . Чим се конобар удаљио , она му рече :

“ Сестра и њени су на неком слављу , можемо код њих , неће се враћати брзо ”

“ Не , идем ја кући , хвала ти за ово вече ”

“ Чекај , чекај то је због руже , јел да ? Шта друго . Ако ти је баш толико стало идем да је узмем ”

“ Није то само због руже , то је нешто … много другачије , што теби није важно изгледа ”Платио је и отишао . Ево већ је Јека колико чујем у четвртом браку , и сви не ваљају , нико је не воли како би она волела . Дигао је руке од снова , од неостварених жеља , престао да трчи за љубављу…и тек онда срео је Њу на пијаци месец дана касније међу продавачицама цвећа .

Постоје изгледа ствари које се десе у човеку ненадано , не планирано , не прерачунљиво … не контролишеш . Постоје ствари које се десе…замало се десе , само мало је недостајало . Замало он и замало она да буду срећни . Али оне искрице нема . Очекујеш да се искрице попале као свици над пољем жита , и чежњиво гледаш , нема их.

Може ли се без вере десити нешто тако лепо баш онако како сневамо ? Чисто сумњам …

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.