Одлазак…

“Очекујући неразумевање на које су навикли,јер они виде суштину,а не спољашњу стварност…Али тог часа ви спасаваоца или оне што дају овом свету лепоту и смисао или пример љубави,вере и жртве – нападате оне који у својој чистоти бирају себе за жртву,а не вас.И тако саможртвовани а да то често ни сами не знају,живе одбачени од света.Али ви сте незадовљни,ви хоћете на силу да имагинарно претворите у рационално или веру и молитву у љубав бескрајну коју они имају – у практичан добитак.Они су тужни,они вас моле сваког дана,они вас воле сваког дана…” Горан М.

Поноћ је прошла.Клацкање у аутобусу ми разбије сан,на виберу сви утихнули,не укључујем комјутер,не проверавам пошту,скувам кафу и ослушкујем звуке напољу,некада сам само по шапату крила која лепршају по ноћи од кајсије до јабуке разликовао веселог врапца или ластавицу од сове или славуја,одавно не то више не умем.Нешто се у мени загубило изгледа.Светлост тек запаљеног кандила испод Иконе Пресвете Богомајке баца сенке по зидовима собе,по јастуку.
Устајем,разговарао бих са неким,али у ово време остаје само нека књига.Има ту и туге писца или песника,жеље,надања,снова,бола,разочарења..све оно што је остављено нама да одгонетнемо.Уметност је можда најлепша када је недоречена,када ти је необјашњива,када ти у срце убаци ону семенку која ће проклијати некада,ко зна када,убраћеш некада неки укусан сладак плод,сећајући се тог трена када си занемео пред нечим.Можда се ноћас покажем достојан да решим неки стари стих,ко зна.
Да сам духован позвао бих Анђела Чувара,али не иде то тако.Неће он сићи због мене само да би ми друштво правио.И онда прошеташ руком по полици са књигама и часописима,покушавајући да осетиш да ли те нека књига вечерас зове,да је у руке узмеш.Време пролази,посматраш сенке…склопиш очи…и ево у рукама.Часопис,стари,избледелих корица,листаш…и пронађеш подвучених пар редова
“Ако желиш да светлиш другима,мораш и сам бити светлост”
Да ли то мени светлости треба,питаш се? Али рано је за одговоре.Заспиш пригрливши сву лепоту коју си успео да призовеш у сећање,коју си приметио у прошлом дану.
Ујутру устанеш,сећајући се снова.Приђеш онако поспан огледалу и загледаш се добро,погледај добро шта се дешава са тобом док се осмехујеш.Замисли да се теби тако неко непознат на улици осмехује,шта би помислио ? Да ли би ти се лице разведрило ? Да ли би препознао радост коју тај човек шири око себе ? Не би,овакав осмех ти се не би допао сигурно.Овај осмех није леп,јер није искрен.Можда овим осмехом желим да се покажем лепшим него јесам,можда бих да заведем неку пролазницу,али није то тај осмех,није онај који тражим.Кишица напољу по лишћу дуње тумара,до посла имам времена за читање барем.И опет до полице са књигама.Склопљених очију опет тражим неки знак,једна књига ми је некако топлија од осталих.Фјодор Михајлович роман Момче ми је у рукама,као да је знао да баш то тражим:
“За смех је пре свега потребна искреност,а зар има искрености код људи? За смех је потребна незлобивост,а људи се најчешће смеју пакосно. Искрен и незлобив смех значи веселост,а зар има код људи у данашње време веселости,и умеју ли људи да буду весели?Веселост човека је највиднија црта његова,која га највише одаје.Један карактер дуго не можете да упознате,али чим се човек насмије бар једанпут сасвим искрено,показаће вам се цео његов карактер одмах као на длану.Само човек врло високог и врло срећног развитка уме да буде весео,и да зарази и друге,то јест неодољиво и добродушно весео.Не говорим о његовом умном развитку,него о карактеру,о целом човеку.”
Па какав сам ја то човек,када не умем да се смејем? Вероватно не умем са њудима,правим грешке.Можда сам љутио људе,играо се са њиховим емоцијама.Делио савете које нису тражили,терао их да уче нешто што их не занима.Можда сам их оптуживао за своје туге,своју бол.Можда их нисам слушао,причао само о себи,игнорисао их,осуђивао.Време је да се застане мало.Зато сада можда срећем људе који воле само себе,који само траже у другима потврду својих вредности,тапшање по рамену,комлименте.Али сада разумем,јер сам и ја такав.Опраштам се од очекивања,од других.Опраштам и другима.Опраштам и себи за све што сам био дрзак,некултуран…како ћу то променити у себи ако не прихватим да је то део мене,лош део мене.Кажу духовници да када гледаш у другога човека,увек се у њему крије оно Божанско од чега смо сви створени,можеш ли се после тог сазнања љутити.Може,неко може.Ако не волиш човека испред себе,не можеш волети ни Онога ко га је створио.Хоће ли мени други опростити то не знам,и више није ни важно.Јер постоје манипулације у односима.када размислиш колико често треба да се правдаш или објашњаваш поступке,речи…кога то убеђујеш ? Онога ко теби никада не дугује никакво објашњење,па видиш ли колика је то заблуда.Улажеш наду,улажеш све своје у бескорисно.Зато хвала неким особама на незаинтересованости за мене,без њих овог текста не би било.Срце ваљда мора се сломи на безброј несастављивих комада да би човек видео бескорисност неког пута.Чим нема топлине,радости у неком сусрету време је за пут у себе.Чим трчиш за неким,објашњаваш,молиш…то ћеш радити целог живота.Магаренце никада неће дохватити шаргарепу коју му неко лукаво нуди пред очима то сви знају,али никако да се одлучи да збаци јахача.
Чим речи почињу да нервирају,воде расправи уместо разговору,чим почиње наметање кривице,оптужбе…довиђења.Чим те неко прекида да се покаже способнији,паметнији,чим тај неко не жели да зна шта имаш да кажеш…одлази.Љубав је радовање.
Када све то спознаш,ставиш у џеп две дивље руже и два малена свица,и крени у нов дан.Можда ће ти се једном осмех пролепшати.Можда ће ти мајка ући јутром у собу да те пољуби као некада,можда ће ти сестра или брат скувати кафу да је заједно попијете седећи на басамцима куће,можда ће ти неко шапнути на уво уморан,тамо негде око пола три ујутру да те воли више него првог дана….можда,а можда и неће,али барем ходаш путем који си одабрао ти,а не други.Па макар остао незналица до краја,неспособан…али ћу увек имати где да се сакријем,у себе,унутар себе,да не би више повређивао друге.Али умећу да пустим…

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.