Један тужан човек,једно срећно дете..и још неки Људи

Знао је да је бирао тежак пут,неће одустати никако. Поред свих потешкоћа које га чекају – неће. Веровао је да на дну сваког срца тиња доброта и тако се опходио са другима. Бирајући тај пут знао је,потпуно свесно,да неће моћи обезбедити фамилији све што им је неопходно. И болело га је. Одустајати неће. Сутра ће Ускрс,ваља прославити са породицом,макар и најскромнијим ручком. Биће сви на окупу,то је једино важно. Радоваће се,смејаће се,грлиће једно друго…

Послодавац за кога ради двадесетак година не исплаћује их баш редовно. Шест плата им већ дугује,накупило се. Сутра је Ускрс,ваљда их неће оставити у немилост,да се задужују. А више и не зна од кога би позајмио.

Гужва је по граду. Гужва пред банкоматом. Последњи сам у реду, Нервирам се са овом температуром зашто се човек о коме сам почео да вам причам толико задржава. Мали чупави,плавокоси дечак држи се за његову зимску јакну. На жалост немам увек довољно разумевања за друге људе,за њихове муке. Немам чак ни када сам растерећен брига,тек са овом температуром која се не скида,немам никакво…

Човек се коначно померио у страну…и тада сам видео…вратио је картицу у празан новчаник.Дечак је радосно скакутао поред њега.

-Пјво идемо тата тојту да купимо,јел да татице. Мамица је јекла !!!

-Идемо сине ,идемо.На Сунцу је бљеснула прво једна суза из његовог ока,па још једна,падале по празном новчанику,по његовим рукама.Покушао је да их сакрије да не види нико ту патњу његову,вероватно је био вешт у томе…ипак није мрзео човека који им није уплатио зарађено.

Госпођа која је стајала иза њега,већ је завршила.

-Господине,ово је ваша новчаница,избацио ју је банкомат док сте одлазили.

-Не,не,не није моја,не може да буде моја. Немојте то да радите,молим вас госпођо .И почео гласно да јеца од само њему познатог бола. Заборавио је на понос,на све што га мучи…

-Срећан Ускрс вама и овом лепотану. Свако добро вам желим..и оде Добра Душа

-Сине,како се зове твоја мама,пришла им је једна цурица.

-Ана,мама се зове Ана.

-Плава ти је мама ?

-Не црна,Има лепу дугу црну косицу моја мама.

-Аха,па рекла бих да је то она,личиш на маму .Ја сам остала твојој мами дужна, Радим у апотеци,и заборавила да јој вратим,и гурнула му хиљадарку у малене рукице. Хоћеш ли јој дати молим те,а тебе јер си тако добар частим сладоледом,ако се тата не буни.

Тата се наравно бунио,но ко га пита…

Мали је поскакивао од среће,косица му се лепршала на ветру. Тата је вероватно желео у земљу да пропадне и никад се више не појави. Ссхватио је да су ови људи имали добру намеру,а не да га понизе пред дететом. Глупи понос. Зар он не верује више у доброту људи које среће случајно ?

И тако …

Вристос Воскресе

29 мишљења на “Један тужан човек,једно срећно дете..и још неки Људи

    1. Брате,Пријатељу,побратиме…док сам стигао да реагујем и ја,ако ми је температура која ме ломи два дана изговор) већ су се сви разишли.Или можда довољно доброте није било у мени,тек…сетих се једног догађаја из Новод Сада.Разгледали смо тезгу са кљигама.Иза тезге вирила је само главаица једног малог циге,сам онако прашљав,али руке беспрекорно чисте,ваљда због књига.То је његово благо.Листао је сликовнице,и сањао неке лепше светове.Ни тада нисам извадио барем 50 динара да му поклоним барем једну.Тешко да заслужујем због свега овај твој коментар.Ипак хвала ти Добри човече.

      Liked by 1 person

      1. Радујем се после твојих лековитих рећи,Ваистину Воскресе

        Свиђа ми се

  1. Ваистину воскресе 🙂
    Колико пута и мени буде криво што не реаговах адекватно тренутку… Али, они који одреаговаше не умеју то да запишу, да и ми остали сазнамо за њихова дела (која Господ свакако зна). Господ је рекао „Нема ништа тајно што неће постати јавно“. Можда си и ти један од начина да „тајно постане јавно“

    Liked by 1 person

      1. Довољно је дао,запустио сам башту у души осећам

        Свиђа ми се

      2. Сувише си строг према себи. Али, од кукњаве вајде нема. Него, засучи рукаве и мотику у руке, да мало присредиш ту запуштену башту 😉

        Liked by 1 person

      3. Боље је да ја будем строг према себи него други,тако видим где грешим. 😀

        Свиђа ми се

    1. Ти си једна ретко добра душа чим још увек можеш да плачеш.Радуј се данашњем празнику.Теби и твојима све најбоље.

      Liked by 1 person

  2. Lepa priča, a svaka naša promena krene od želje. Nismo ni svesni kako smo vaspitani i kako smo odrastali, nismo spremni za sve moguće situacije…. Nesebičnost nisam naučila od roditelja, naučila me je drugarica na fakultetu….i za nesebičnost nikad nije kasno 🙂
    Nadam se da si ozdravio, sa velikim zakašnjenjem čitam….

    Liked by 1 person

    1. Хвала што питаш,изгледа да је то данас реткост 🙂 јесам,боље сам,изгледа да није било тако страшно.Све умине,па и бол.

      Свиђа ми се

  3. …мислим још кад сам кренуо са читањем, наслов је био сјајан, …слутио сам, знао сам да ќе да буде нешто предобро, …шта да оставим коментар, …још један прелеп блог у низу, …да, ситуација је таква каква је, родитељ тешко да објасни детету овај мизерни свет одрасли…Среќан Празник свима који славе овај празник.

    Liked by 1 person

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.