Размишљања о… хиљаду ружа

Када те стигну неки бесани послепоноћни сати,питаш се јесам ли ја човек,или се само правим,глумим да јесам.Добро маскиран у Човека.Јесам ли довољно давао другим,не мислим наравно ту на сто еврића,туру пића,него на осмехе,на доброту.Јесам ли умео да саслушам када је то требало,јесам ли делио јабуку на пола.Јесам ли се огрешио о Друге,свађао се,нисам пружао разумевање.Јесам ли некоме тугу донео а тај је прећутао,није рекао ни реч.Питаш се шта си постао и не налазиш себи оправдање ни у тешкој ситуацији у којој смо већина,питаш се… може ли се све то исправити.Наравно да не може  знаш то добро и сам,неки су отишли на неко,надам се,дивније место.И неће се вратити,барем не у овом животу,неки су још увек ту крај мене.Носим ли радост некоме ?…и тако,а стиже пролеће лагано,тихо,као да не би да нам смета а ја тужан Тина – Небо је са мном плакало те ноћи

Оставите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.