Блог

Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

...само своју никако није успео да поправи. Немам ја вама ништа лепо испричати о себи.Нешто што ће вам се чинити занимљивим и пикантним - е тога имам и на претек. Али лепог немам ништа. Нешто о чему ћете дуго размишљати после читања текста немам,или нешто што ће вас навести да размишљате о свом животу немам … Прочитајте више Неко поправља сатове,неко кишобране,а некима је дато да поправљају Људске Душе… …само своју никако није успео да поправи. Или “Я тебя рисую”

Мала помоћ пријатеља

Преуређујем један стари свој блог на који сам заборавио. Све до поруке администрације да ће га уклонити јер се не дешава ништа на њему месецима. Блог је на овој адреси искрено изгубио сам више инспирацију,никакву идеју више немам. Ако имате неки предлог,биће ми од користи. Због пар анимација на блогу не журите превише,можда ће требати … Прочитајте више Мала помоћ пријатеља

Притајен као јаребица у смрзнутој бразди…

Благомир

… чекао
сам. Беше давно. Враћајући се из
школе,држећи деку за руку док је северац
језиво завијао за малене дечије
ушиће,пронашли смо у снегу скоро смрзнуту
птицу. Дека ме је питао хоћеш ли малог
новог друга,видиш да се смрзла у снегу
чекајући те. Поскочио сам колико сам
могао од среће,дека ми је птицу ставио
у вунене рукавице и кренусмо кући. Малено
срце птице је куцало све јаче. Можда
огрејано рукавицама а можда мојим
срећним осмехом.

Чували
смо је до пролећа. Долазили су стално
кући неки одрасли,намргођени људи и
говорили ми да је пустим,шта ће ми птица
у соби. Дечачки сам намрзао људе који
имају савет за свакога. И
деле несебично. Касније
је мржња прешла у сумњу
према таквима. И
то могу тешко променити код себе,а и
зашто бих мењао када размислим.

Птица
ме је научила да се радујем растанцима,да
ме не боле. То ми је
користило безброј пута у животу…

View original post 1.106 more words

Тугомир и Андреа

Заспао је врло брзо.Сео је на прво седише у полупразном аутобусу,поразговарао мало са возачем,ставио слушалице и сан му је брзо дошао. -Синко,колико кошта тај твој сан,насмејао се возач нестрпљиво сачекавши да се пробуди ? Полако се пробудио,погледао око себе,аутобус је стајао,возач је стајао крај њега и посматрао га,остали путници су дремали. Напољу се Сунце већ … Прочитајте више Тугомир и Андреа

Тугомир И Иконија

Започео сам ову причу пре више година,но нисам јој био дорастао очигледно. Склонио је у страну,заборавио је скоро,срећом па није она мене. Није дозволила да остане само још једна неиспричана прича,нешто што ће ме будити у пола ноћи “еј дечко,сећаш ли ме се”. Дани су пролазили,све сам ређе мислио на њу,а онда се деси нешто … Прочитајте више Тугомир И Иконија

Запис пети

Благомир

Овако
чупав не чуди ме што госпођи нисам уливао
поверење. Изашла је пре мене из градског
аутобуса са повећом торбом у нејаким
рукама.Ред је помоћи,зар не ? Поглед
којим је процењивала ми беше непријатан
искрено. Тек када јој дадох моју торбицу
да понесе у замену за њену торбу,коначно
ми се насмешила.

Каже
не живи овде,већ у далекој земљи кенгура.
Тамо више нико ни на кога не обраћа
пажњу. За осми март или рођендан не памти
када је добила честитку. А овде сваки
други човек кога сретне је пропусти у
реду у маркету,привуче столицу,помогне.
Одвикла се,само и извињава се на понашању.
Срећна је каже што се још увек нисмо
*американизовали*…пријатно беше слушати
нешто похвално и о нашем народу.

Сестрић
мој отишао је на пар дана до земље храбрих
Викинга да обиђе своју сестру и два
малене клинцезе. На аеродрому,при
повратку, пришла му је госпођа,питала
да ли може да му се придружи…

View original post 174 more words